Da li Srbiju čekaju izdaja i prodaja njenog najbogatijeg dela i potpuno razbijanje?

Predsednik i Vlada koji ne znaju šta treba da rade, nemaju odgovore na agresiju na građane njihove države i pretvaranje istih u rezervne delove, smesta, odmah, juče i najdalje do ponoći moraju da daju ostavke i zaborave za sva vremena na politiku.

„Postoje pitanja na koja mi nemamo odgovore“, kaže Predsednik Srbije.

"Postavilo bi se pitanje šta ako neko u toku leta krene da zauzima sever Kosova. Šta bi tu bio naš odgovor? Da li bi naš odgovor bio vojni ili da imamo još jednu 'Oluju' ili 'Bljesak'?".

Predsednik i Vlada koji ne znaju šta treba da rade, nemaju odgovore na agresiju na građane njihove države i pretvaranje istih u rezervne delove, smesta, odmah, juče i najdalje do ponoći moraju da daju ostavke i zaborave za sva vremena na politiku.

"Tako ću nastaviti da radim bez obzira na sve te kibicere i folirante koji nikada ništa nisu radili i koji su gledali šta će kome da zamere i baš ih briga da li se neko bori i muči. Naše je da sačuvamo mir i da pronaćemo najbolje moguće rešenje i da izvučemo nešto ni iz čega što nam je ostavljeno. To smo radili danas i ubuduće". "Treba nam politika odgovornija od one devedesetih", kaže Vučić.

Tek da se zna, politika devedesetih i sve sa zaključno 1999-om je bila neuporedivo odgovornija od politike svih pučističkih i postpučističkih vlasti koja je poltronska, poslušnička od Zapada, pozerska, bilbordska, sujetna, narcisoidna, nacionalno nepismena, bez ikakve dugoročne strategije, plana, platforme vezane za KiM i koja je čak u živo blato bacila ono što je imala veliko kao što su Himalaji, R1244. 

Da li bitka za Srbiju ulazi u završnu fazu i da li su na čelu iste prave političke vojskovođe? Ko nam i zbog čega otima KiM? Ko stvara i zbog čega kvazi državnu tvorevinu, mafijaško i klanovsko zločinački organizovanu? Zbog čega NATO i EU insistiraju na stvaranju te kvazi državne tvorevine?

Nesporna je činjenica da se od 1999. intenzivno iznutra i spolja radi na razbijanju Srbije, njenom komadanju, neviđenoj agresivnoj pljački i brisanju sa spiska relevantnih političkih, ekonomskih i vojnih činilaca na Balkanu, što je intenzivirano od kontrarevolucionarnog bager-kalašnjikovskog i piromanskog puča do danas. Iz Srbije je iznešeno od rasturanja JU u krvi, posebno posle puča, ukupno oko 300 milijardi evra, a još tolike štete su nanete njenoj ekonomiji, fondovima i imovini u pljačkaškim privatizacijama, dok je još uvek na delu neviđena pljačka koja je u razmerama milijarde evra mesečno, preko poreskih, akciznih, carinskih utaja, rada na crno, sive ekonomije, krađa u javnim nabavkama, iz JP gubitaša, električne struje, iz raznih fondova, posebno penzionog, uz neverovatnu finansijsku nedisciplinu poslodavaca koji ne uplaćuju doprinose zaposlenima. Ako se tome doda na stotine milijardi štete zbog bombardovanja onda je jasno gde smo i gde idemo, a zločinci su pošteđeni i ka njima se puzi.

Proizvodnja se gasi, uvoz cveta, manipulacijama statistike se smanjuje broj nezaposlenih i prosečna plata, a na drugoj strani reketiraju i terorišu penzioneri zbog 20 miliona evra mesečno koje im vlast otima od njihove imovine kako bi se „fiskalno konsolidovala“ i sprečila „bankrot države“

U Srbiji „nikad bolje“, govore oni na vlasti, dok se javno protestuje na svakom koraku. Protestuju penzioneri jer ih vlast pljačka zbog čega im je prosečna smrtnost godišnje uvećana za 11%, zbog toga niko ne haje, a radi se o desetinama hiljada građana, što je svojevrsni genocid nad najstarijom populacijom koja nema za lekove jer se istih odriče u porodicama u kojima niko nema posla, da bi bilo za unučiće. Protestuje 37.000 mladih porodica jer su ih banke i država prevarile i uvukle u zelenaške kredito-klopke zbog čega ih javni izvršitelji izbacuju na ulice, dok im je država obećavala miran i spokojan život i borbu za natalitet.

Protestuju malinari, taksisti, vozači zbog enormnih cena goriva koje nemaju nikakvu ekonomsku opravdanost, protestuju i ojađeni u pljačkaškim privatizacijama, mlade porodice sa decom kojima se protest zabranjuje dok se plaćaju parade „ponosnih“, protestuju prosvetari, zdravstveni radnici, beskućnici, Sindikati Vojske i Policije, ratni veterani, ratni vojni invalidi, navijači,...

Ko u Srbiji ne protestuje? Pripadnici stranaka na vlasti, pravosuđe, tajkuni, bankari i rijalitisti u rijalitima primitivizma i niskih strasti što se debelo plaća dok se narod leči SMS porukama.

Dok se Srbija bavi sama sobom i dok je narodna vlast samo vlast pripadnika svojih stranaka, Srbiju rastaču i rade sve da je raskomadaju i učine beznačajnom. U Briselu se vode jalovi pregovori, na mestu gde se i ne može da odluči o opstanku Srbije, Beograd sprovodi sve dogovoreno (naređeno), dok se godinama mirno posmatra kako Priština ne sprovodi ništa od dogovorenog, povećava svoje apetite i stvara uslove ne samo za blic-krig ubijanja i premlaćivanja srpskih građana i visokih državnih činovnika, već i da sa svojom vojskom dođe do Niša. Plan se počev od 1999. polako i sigurno realizuje, bez obzira ko je na čelu vodeće sile NATO pakta, pred očima nam se događa nestajanje Srbije, a vlasti čine sve da Vojsku i Policiju Srbije dovedu do socijalne bede i nemaštine, da obesmisle čitav bezbednosno-odbrambeni sistem i da čak šuruju sa najvećim zločincima nad građanima Srbije ikada.

Na sva događanja i unazađivanja, ponižavanja i pljačku Srbije, u kojoj se umire više nego ikada, a plaćenici NATO-a tvrde da OU, plutonijum, piralen, hemija sejana iz aviona i iz porušenih fabrika, uz GMO i pesticide nije štetna - vlasti Srbije pokazuju bespomoćnost, neznanje, amaterizam i kalimerisanje im je jedina odbrana: 

„Vrše se neviđeni pritisci na Srbiju“, „Priština nije realizovala ni jedan dogovor iz Brisela, a EU ćuti“, „NATO nam preti ako sa Vojskom uđemo na KiM“, „Srbi se svakodnevno napadaju i ugrožavaju na KiM“, „Istraga oko ubistva Olivera Ivanovića tapka u mestu“, „Sve više je država EU koje žele sa SAD da učestvuju u završnim pregovorima oko KiM“, „Završni pregovori se zahtevaju za kraj godine“, „Ništa nam se ne nudi što mogu da prihvatim“, „Borim se da sačuvam svoj narod“, „Zamrznuti konflikt nije dobar“...

Ko vrši te pritiske, na koga, zašto,... da li su to Rusija, Kina, Španija, Grčka, Indonezija, Indija,.. KO? Da nisu možda sile Zapada i članice NATO pakta? Ako jesu, čime i koga ucenjuju i uslovljavaju, da li im je, ko i šta obećao, a zašto sa tog Zapada uzimamo i basnoslovno plaćamo savetnike, parama iz naslova reketiranja penzionera? Čemu nas oni savetuju i šta je dobro postignuto u poslednjih 18 godina, ko sada bolje živi i koliko je takvih? Kakvi su nam i gde završni računi države?

O kojim i kakvim „završnim pregovorima“ vezano za KiM je reč ako se nije za 5 godina mrdnulo od početka, ako ništa nije sa strane Prištine realizovano, samo jednostrano od Beograda? Kome treba i kakvo priznanje te želja da na brzu brzinu i po svaku cenu okonča kosmetsku agoniju?

Sigurno je da je za otimače KiM vremenski cajtnot jer kasne sa onim što su planirali dok ljudi zbog boleština na istom padaju i umiru i na ulicama, a kosmetska bogatstva još nisu potpuno opljačkana, te postoji opasnost da njihovi zamorčići nad kojima se vrše najbestijalniji eksperimenti i ispituje sve što je za masovna uništavanja shvate da su prevareni i da dobro naoružani krenu na svoje mentore i snabdevače.

Zbog čega se krije razlog stvaranja te lažne države? To su enormna kosmetska bogatstva, procenjena od strane Zapada na 500.000 milijardi evra? Ko se tu utalio i omastio, obećao da mora da preda ista, ne samo svetinje i centar srpske i nacionalne kulture i duhovnosti?

Može li bilo ko iz aktuelne i vlasti iz ovog i sa kraja prošlog milenijuma da spreči dalje rastakanje Srbije ako se već zna i međusobno optužuju i navode svi oblici saradnje svih njih sa ubicama malih Milica i građana ove napaćene države? Da li bilo ko od onih na vlasti u ovom milenijumu može da ima nepodeljeno poverenje ogromne većine građana iz bilo koje stranke i bez obzira da li su ili ne stranački orijentisani? Ako nam se uništavaju i nauka, kultura, sport, ekonomija, pravosuđe posebno koje je najveća rak rana čitavog društva, koje su to snage, da li one na koje aktualna vlast računa za rešavanje problema nataliteta, iz migracionih talasa sa Bliskog Istoka i zbog kojih bi Srbija trebala, kao država izvan EU, da postane sabirni centar, što znači da nikada neće ni ući u EU već će migrante naseliti u 800 napuštenih sela i tako stvoriti najmoćniju trojansku armiju na svetu ikada? Ko su ti koji su najbogatiji iskustvima, radnim i životnim, koji su opstali uz brojne padove i uspone, koji ne zavise od poslodavaca, gazdi, koji bi se beskompromisno borili i izborili kao politički nekompromitovani da se Srbija na pravi način reformiše, stavi na prave temelje i u njoj obezbedi mnogo mirniji i srećniji život budućih pokolenja, ponovo izgradi a ne rasprodaje što su oni gradili decenijama i ostavili kao svoj minuli rad? 

Ko o budućim pokolenjima stvarno pošteno, iskreno i na pravi način razmišlja, a kome je sve jedno da li će iza njega nastupiti potop, polarna zima ili mrak? Ko su te nove, stare snage i oni na čiju energiju se računa, na koje ogromna većina građana svih nacionalnosti i vera može da se osloni i ima poverenje i da će sve pripremiti da oni na kojima svet i država ostaju zauzmu svoja mesta, da nastave tamo gde su ovi stali? Ima li onih koji ih nisu izdali i koji nisu politički korumpirani i kompromitovani i koji žele, mogu i znaju da mobilišu sve kreativne snage i konačno ukinu diskriminaciju u Srbiji i učine nešto za sve ugrožene grupe građana, ogromnu većinu stanovnika Srbije, da u Srbiji zavladaju pravo, pravda i pravna sigurnost svih?

IMA, a da bi oni preuzeli kormilo Srbije aktuelne vlasti moraju da učine sve, ako misle dobro Srbiji, da izgube izbore, ne da ih pokradu, kao i svi oni koji su do sada pokazali šta znaju i umeju, na koji način bi uspravno otišli u političku istoriju, ne kao izdajice, i na neki način imali alibi pred onima kojima su možda nešto obećali i pravili račun bez krčmara, naroda!

Autor je Pukovnik u penziji