Čitaj kao što je napisano

Hvala srpskoj gramatici. Razlika između svršenog i nesvršenog glagolskog oblika nudi nam dokaz da je Vlada premijera Mirka Cvetkovića, koja rukovodi Srbijom već više od godinu dana, nastala po čuvenoj formuli Ilije Čvorovića: sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste!

U tek započetom dvoboju predsednika G17 sa predsednikom SPS-a, ovaj prvi – ministar ekonomije Mlađan Dinkić – optužio je ovog drugog – ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade Ivicu Dačića – da je prošle godine obmanjivao Tomu Nikolića i Vojislava Koštunicu:

- Ovo nisu devedesete godine i lider socijalista ne može jedno da govori a drugo da radi, jer takva vrsta demagogije više ne prolazi. Dačić ne može da nas obmanjuje ni kao što je to radio Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije tokom prošlogodišnjih pregovora o formiranju vlade i gradske uprave u Beogradu – navedeno je u saopštenju G17, izdatom povodom najave socijalista da neće podržati predlog Zakona o informisanju.

Dinkićevi eksperti su dva puta, u istoj rečenici, upotrebili učestali nesvršeni glagolski oblik: OBMANjUJE i RADIO. To je gramatička suprotnost od svršenih glagolskih oblika OBMANE i URADIO. Nimalo beznačajna razlika...

Da je G17 (u daljem tekstu – Dinkić) napisao "Dačić ne može da nas OBMANE ni kao što je to URADIO...", to bi značilo da je lider socijalista izvršio radnju obmane u jednom trenutku, što bi odgovaralo onome kako su prošlogodišnji pregovori o formisanju Vlade i predstavljeni javnosti. Dačić je, dakle, vodio iskrene pregovore sa SRS i DSS, a onda, odjednom, obmanuo svoje sagovornike tako što se priklonio koaliciji Za evropsku Srbiju.

Ali, gramatikom koju je upotrebio, Dinkić tvrdi nešto drugo: da je Dačić radnju obmane vršio u izvesnom vremenskom periodu koji se nikako ne može posmatrati kao trenutan. Tačnije, da je Dačić OBMANjIVAO radikale i narodnjake tokom dužeg perioda, ako ne i sve vreme pregovora. Još preciznije, da je predsednik SPS-a od početka razgovora sa SRS i DSS nameravao da se sa njima ne dogovori, odnosno, da je oduvek planirao koaliciju sa listom čiji je nosilac Boris Tadić.

Još štošta proističe iz ovakve Dinkićeve optužbe. Pošto Ivica Dačić sigurno nije politički avanturista koji strateške odluke donosi na osnovu gatanja tarot kartama, može se sa sigurnošću pretpostaviti da je, dok je obmanjivao radikale i narodnjake, uveliko imao dogovor sa Borisom Tadićem. Dakle, u obmanjivanju radikala i narodnjaka učestvovao je i predsednik Srbije. Takođe, Dinkić je još pre izbora sklopio savez sa Tadićem, pa to znači da je za tajni sporazum sa SPS-om sve vreme znao i prvi čovek G17. Samim tim, da je u obmani... pardon, obmanjivanju SRS i DSS učestvovao i Mlađan Dinkić (valjda zato i može sa ovakvom sigurnošću da ga pominje u javnosti).

Spisak zaverenika verovatno se ne završava na Dačiću, Tadiću i Dinkiću, jer teško da i ostatak koalicije "Za evropsku Srbiju" (ZES) nije bio upoznat sa tajnim dogovorom. Ali, isto tako se ni spisak obmanutih ne završava na radikalima i narodnjacima. Tih mesec i po, koliko su trajali, "pregovori" SPS-a sa SRS-om i DSS-om bili su udarna vest na Dnevniku, noseći naslov u dnevnim listovima, glavni izveštaj po agencijama... Ko god da je nedeljama zavlačio Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunicu, zavlačio je i celu Srbiju, i to upravo u vreme dok je "nezavisno" Kosovo, uz pomoć Amerike, širom planete lobiralo za nova priznanja, a svetska ekonomska kriza uzimala maha.

Kada se pažljivije sagleda, Dinkićevo saopštenje čak je najmanje štetno po Ivicu Dačića. Njegova neiskrenost u razgovorima sa SRS-om i DSS-om nije ni onomad bila neprimetna, ali Dinkićeva optužba ukazuje na to da su Dačiću u obmanjivanju svesrdno pomogli i ostali učesnici danas vladajuće koalicije.

Zašto su SPS i ZES izveli ovaj manevar? Zbog čega nisu odmah obelodanili dogovor koji su postigli, bez obmanjivanja srpske javnosti? Iz kojih razloga su odlučili da Dačić odglumi pregovore sa radikalima i narodnjacima, a da tek posle njihovog neuspeha sedne za sto sa Tadićem i njegovom koalicijom? Koliko i koga je koštala jednoipomesečna predstava koju su nam priredili? I najvažnije: šta li su nas još obmanjivali svih ovih godina, ne samo Dačić, Tadić i Dinkić, nego i ostali politički lideri?

To su pitanja na koje čak ni gramatika ne pruža odgovor. Možda ćemo neko pojašnjenje dobiti u nastavku dvoboja Dačića i Dinkića, koji je – nemojte da vas prevare puki gabariti ovih političara – duel superteške kategorije kakav davno nismo gledali na našoj političkoj sceni. Neće se sukob lidera SPS-a i G17 lako smiriti, a Dinkić je ovim saopštenjem pokazao da on u tom obračunu neće birati sredstva: naudiće protivniku, makar i sebi naneo štetu. Takva atmosfera maltene garantuje dalja spektakularna otkrića, iz kojih će najšira publika moći svašta da zaključi.

Najbolje bi bilo, ipak, da sama javnost skoči na noge, pa zahteva odgovore pre nego što eventualno "isplivaju". To bi mogli – i morali – da zahtevaju mediji. Ali, to nas podseća na činjenicu da je Dinkićeva optužba na račun Dačića pala tek pošto su se njih dvojica uhvatila za gušu povodom predloga Zakona o informisanju. Nikakva informacija o prošlogodišnjem obmanjivanju, ni zvanična ni nezvanična, nije doprla do javnosti, tj. medija, pre Dinkićevog saopštenja. A predlog Zakona o informisanju propisuje rigorozne kazne za neposlušna srpska glasila!

Društvo u kojem novinari svoje greške plaćaju desetine miliona dinara, dok se političari javno hvale kako su nedeljama obmanjivali glasačko telo i za to ne snose nikakve posledice, jeste društvo u kojem ćemo živeti od 31. avgusta, ako Zakon o informisanju bude usvojen u prvobitnom obliku.