Бриселски споразум је акт највеће националне издаје у модерној историји српског народа – ДСС ризикује да због локалних коалиција са СНС нестане са политичке сцене

 Ексклузивни интервју др Марка Јакшића, дугогодишњег народног посланика у скупштини Србије из Косовске Митровице и борца за суверенитет Србије и опстанак српског народа на Косову и Метохији.

НСПМ: Све вести које са Космета долазе до српских медија брижљиво се филтрирају, тако да слика коју просечно информисани грађанин Србије добија испада прилично амбивалентна - косовски Срби истовремено дочекују представнике власти из Београда уз помпу и параду, безмало као комунистичке великодостојнике из времена СФРЈ, демонстрира се „народно јединство са политиком Владе“, да би са друге стране добијали све чешће слике напада на Србе, етничких провокација, бахатих иступа приштинских чиновника. Медији истовремено представљају Бриселски споразум као „спасоносно решење“ за Србе на Косову, да би одмах затим показивали како Приштина не спроводи дословно ништа од обавеза које је на себе преузела. Какав је Ваш став према овим процесима и, уопште, по питању политике Београда према Косову и Метохији?

Александар Вучић је Косово и Метохију удаљио од Србије корацима од седам миља, и оно што је он потписао тешко у будућности може да се врати

М.Ј: Бриселски споразум је акт највеће националне издаје у модерној историји српског народа и његовим потписивањем власт Александра Вучића одрекла се Косова и Метохије у сваком смислу. Укинула је институције државе Србије које на овом простору постоје још од 1912. године. То се пре свега огледа у судству и полицији које су већ под јурисдикцијом Приштине, а до 2018. године према споразуму и здравство и просвета ће осванути под кишобраном Приштине. Александар Вучић је Косово и Метохију удаљио од Србије корацима од седам миља, и оно што је он потписао тешко у будућности може да се врати, изузев војним путем. Између Косова и Метохије и централне Србије кроз наводно „интегрисано управљање прелазима“ председник Владе је успоставио класичну државну границу са свим елементима царинских дажбина. Када је у питању слобода кретања, она постоји само за Албанце који са документима сепаратистичке творевине из Приштине (личне карте, саобраћајне, возачке дозволе итд.) могу слободно да се крећу у остатку Србије, док са друге стране Срби који живе у јужној српској покрајини, изузев севера Косова, са документима сопствене државе немају слободу кретања, јер бивају новчано и законски санкционисани од стране сепаратистичких власти. Београд се сложио да самопроглашеној републици „Косова“ да посебан телефонски број, чиме још дубље заокружује државност ове сепаратистичке творевине.

 Актуелни режим се такође не противи уласку Косова у међународне институције и организације. Присуство Косова на Олимпијским играма, као и у свим другим спортовима, није могло да се оствари без подршке српског премијера. Срби на Косову и Метохији тачно знају да је ово што ради власт у Београду национална издаја, стога се диктаторски режим у Београду труди да масовним окупљањем Срба замагли издајнички Бриселски споразум, обмањујући јавност и грађане Србије да је то, како ви кажете, „спасноносно решење“ за Србе на Косову и Метохији. Разлог за овакву издају јесте, у ствари, договор Александра Вучића и Томислава Николића са Западом, где се они, у замену за долазак на власт, одричу јужне српске покрајине. Некада је председник Владе Србије, као генерални секретар Српске радикалне странке, био уредник часописа Велика Србија. Међутим, одвајањем Косова трасира се пут стварању „Велике Албаније“. Изгледа да премијеру није важно да ли је Србија или Албанија, важно је да је Велика. У сваком случају, о учинку ове власти најбољи суд даће историја.

Београд се сложио да самопроглашеној републици „Косова“ да посебан телефонски број, и не противи се уласку Косова у међународне институције и организације.

НСПМ: Српске власти су прекршиле Устав ликвидирајући локалне органе извршне и судске власти на Космету. Истовремено, као „смоквин лист“ формирани су тзв. „привремени органи управе“, под директном контролом Владе, који су нелегални и по законима самопроглашене „косовске републике“, и по законима Србије. У којој мери су Срби интегрисани у административни систем Приштине, и каква су њихова очекивања од Србије по том питању?

М.Ј: Предајом судства и полиције власт је на најгрубљи начин прекршила Устав Републике Србије. Да би то остварили, доносили су антизаконске уредбе које су у директној супротности са важећим Уставом. Просто је невероватно да садашњи председник Владе, који се хвали да је био најбољи студент Правног факултета у Београду, на тако вулгаран начин руши Устав на који је положио заклетву. Српским општинама на Косову и Метохији чији су представници бирани по закону Републике Србије власт уводи незаконске привремене мере и већ трећу годину не расписује локалне изборе, што је опет супротно закону о локалној самоуправи и Уставу Републике Србије. Да би Албанцима подарио још једну државу, српски премијер је згазио сопствени Устав и на делу територије Србије прихватио устав сепаратиситчке парадржавне творевине зване „република Косово“ изводећи Србе на антидржавне изборе. Из тог разлога, и ако не желе, Срби на Косову и Метохији под притиском Београда одричу се сопствен државе и постају поданици владе у Приштини, парадржавне творевине створене на егзодусу и сатирању српског народа на Косову и Метхији.

НСПМ: Опозиција у Приштини агресивним и насилним акцијама практично је блокирала процес формирања тзв. „Заједнице српских општина“, иако та структура Србима у пракси не доноси скоро никакве опипљиве надлежности у оквирима система Приштине. Сада се истим средствима покушава блокирати споразум о „међудржавној граници“ између Косова и Црне Горе. Истовремено, у Београду овај процес прате са равнодушношћу, и помало са злурадошћу над невољама које Приштина има пред Бриселом и Вашингтоном. Како је могуће да је питање пар хиљада хектара територије Космета већи проблем за косовске Албанце, него успостављање „међудржавне границе Косова“, између осталог и на административној линији КиМ, за грађане Србије? Како објашњавате тај феномен?

М.Ј: Тачно је да опозиција у Приштини критикује стварање тзв. „Заједнице српских општина“, али задатак опозиције није да хвали потезе власти него да их оспорава. Заједница српских општина је још једна подвала режима Александра Вучића, јер је то институција која се ствара у оквиру устава самопроглашене„републике Косово“ и нема ама баш никаква овлашћења. У суштини, она више личи на невладину организацију него на формацију која треба да надокнади, укинуте од стране Београда, државне институције Републике Србије. Још је већа лаж да она личи на Републику Српску, јер она нема ни судство, ни полицију, ни здравство, ни просвету. Апсурдно је, али Риболовачки савез Србије има много већа овлашћења од Заједнице српских општина. Резолуцијом 1244 Савет безбедности ОУН је признао да је Косово и Метохија део Републике Србије, па је невероватно индолентно понашање и држање Владе Србије у спору око разграничења између Црне Горе и Косова, односно Подгорице и Приштине. Овим ћутањем Србија показује да се већ одрекла јужне српске покрајине, а директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић тзв. „српским представницима“ у скупштини Косова у облику „Српске листе“, наводно „даје слободу у одлучивању“, занемарујући националне и државне интересе.

Невероватно је индолентно понашање Владе Србије у спору око разграничења Црне Горе и Косова. Овим ћутањем Србија показује да се већ одрекла српске покрајине

НСПМ: Демократска странка Србије је након две године поново ушла у Народну скупштину, али је још увек далеко од снажне опозиционе силе. Истовремено, странку и даље потресају унутрашње трзавице, које су кулминирале оставком Санде Рашковић Ивић везано за подршку дела странке локалним коалицијама са Српском напредном странком. Покрајински одбор ДСС КиМ такође је иступио против тих коалиција. У чему се СНС разликује од других странака и зашто је за Вас сарадња са њима незамислива чак и по локалним питањима?

М.Ј: Демократска странка Србије се, захваљујући пре свега председници Санди Рашковић-Ивић, поново вратила у Скупштину Србије. Резултат на изборима коалиције ДСС-Двери био би много убедљивији да Влада Александра Вучића није на тако драстичан начин покрала ове изборе. Та крађа је управо највећа била на Косову и Метохији, што је и доказано, па је чак и РИК признао да је изборне крађе на Косову и Метохији било. Успешан изборни учинак коалиције ДСС-Двери био је плод аргументоване критике режима Александра Вучића, од пројекта „Београд на води“, преко издајничког Бриселског споразума и смањивања плата и пензија, па све до рапидног пораста корупције и криминала, због чега су од стране грађана награђени уласком у Парламент.

 Одговор режима је био жестоко сатанизовање председнице странке Санде Рашковић-Ивић и Демократске странке Србије. Због крађе избора Демократска странка Србије је са опозиционим странкама демонстрирала у више наврата улицама Београда, а заједно са Српским покретом Двери поднела је захтев Скупштини Србије за формирање Анкетног одбора који би се бавио крађом гласова на протеклим изборима. Демократска странка Србије је, такође, заједно са осталим опозиционим странкама демонстрирала због нелегалног рушења објеката у београдској Савамали од стране актуелног режима. Зато улазак у коалицију на један доста чудан начин у београдским општинама Врачар и Вождовац говори да је ДСС погазила све оно што је обећавала грађанима Србије, због чега је и председница, пре свега из моралних разлога, поднела оставку. Просто је невероватно да ДСС формира власт, макар и на локалу, са онима који су издали Косово и Метохију, са онима који су покрали изборе, и који на кабадахијски начин, под фантомкама, руше и отимају туђу имовину, а то је Српска напредна станка.

Просто је невероватно да ДСС формира власт, макар и на локалу, са онима који су издали Косово и Метохију, са онима који су покрали изборе, и који на кабадахијски начин, под фантомкама, руше и отимају туђу имовину

Из тог разлога чланови Покрајинског одбора Демократске странке Србије су незадовољни јер коалиција са издајницима, лоповима и кабадахијама само руши углед Демократске странке Србије. Демократска станка Србије је најзаслужнија за одбрану северног дела Косова и Метохије и од стране режима Александра Вучића функционерима ове странке нуђено је све и свашта да прихвате Бриселски споразум, али су понуде одбили јер су државни и национални интереси важнији од личних. Општина Врачар је била симбол отпора актуелном режиму јер елита СНС чини одборнички састав ове општине, почев од Марка Ђурића до Николе Селаковића.

Још је чудније да се неким високим функцинерима ДСС од стране Александра Вучића нуде министарске фотеље, док се другима, као посланику са Косова, у организацији актуелног режима на кућу бацају бомбе и испаљују рафали

  Још је чудније да се неким високим функцинерима ДСС од стране Александра Вучића нуде министарске фотеље, док се другима, као посланику са Косова, у организацији актуелног режима на кућу бацају бомбе и испаљују рафали. Срби на Косову и Метохији пристају да, критикујући режим, буду и „идиоти“, како их карактерише главни идеолог актуелног режима Жељко Цвијановић, па чак да буду и „олош“, како их назива Александар Вучић, али не могу да прихвате да буду у истом строју са онима који им издају и продају прадедовска огњишта. У политичком смислу у ситуацији када странку очекују председнички избори и избори за Град Београд улазак у колиције са СНС-ом у општинама Врачар и Вождовац, народски речено, звучи као да Демократска странка Србије „коље вола за кило меса“. ДСС добија мрвице у оквиру власти на локалу, ризикујући да у будућности нестане са политичке сцене Србије. Ако неко из врха странке мисли да одбрана Косова и Метохије није више страначки приоритет, поштено би било да се то Србима на Косову и Метохији каже да би они на основу тог става могли да се одреде.

НСПМ: Како видите будућност ДСС, и шта очекујете од предстојеће скупштине? Како се односите према резултатима Санде Рашковић Ивић за кормилом ДСС? Кога видите као евентуалне кандидате за лидерство у странци?

М.Ј: Лично мислим да је учинак Санде Рашквић-Ивић на челу Демократске станке Србије јако успешан, имајући у виду да је странку вратила у Парламент. Она по мени није требало да поднесе оставку, али је то учинила као морална и принципијелна особа, јер није могла да поднесе да јој се иза леђа и мимо њеног знања, због личних интереса, праве коалиције на локалу чиме се руши и њен,и углед странке. Бојим се да иза таквог мешетарења стоји Српска напредна странка, чији је циљ да Демократску странку Србије стави под свој кишобран. Мислим да она мора да се бори и даље за оне циљеве које је обећала грађанима Србије, и никакви мангупи у редовима странке не могу да је спрече на том путу.

Волео бих да се за председника странке поново кандидује Санда Рашковић-Ивић, због своје доследности, принципијелности и досадашњих резултата.

Што се скупштине Демократске странке Србије тиче, надам се да ће будућа скупштина задржатидосадашњи став да је борба за Косово и Метохију најважнији задатак странке, и да се, без обзира на препреке, у одбрани Косова и Метохије мора истрајати до краја. Волео бих да се за председника странке поново кандидује Санда Рашковић-Ивић, због своје доследности, принципијелности и досадашњих резултата. Међу неким члановима Демократске станке Србије чује се мишљење, да би један од кандидата требао да буде и доцент доктор Милош Јовановић, некадашњи потпредседник Демократске странке Србије. Ја лично о њему имам лепо мишљење, јер га добро познајем још из времена када смо заједно били део преговарачког тима Београда. Милош је млад човек, квалитетан кадар и патриота, али не би смео тако лако да „изгори“. Имам утисак да му они који га предлажу, стављају врућ кромпир у руке, имајући у виду озбиљне унутрашње проблеме које Демократска странка Србије данас има. Ако га желе за председника странке морају да створе здраве односе у странци, са повољном политичком климом, а не да се иза њега заклањају.