Balkanske rotacije ili Novi američki guverner Srbije

Stejt department ne možeš prevariti.

Pre dve sedmice, tačnije 9.8.2011. godine, napisao sam tekst[1] u kome analiziram Tomasa Kantrimena (u daljem tekstu: Toma), za koga je tog dana na relevatnoj veb stranici njegovog poslodavca pisalo da je aktivni zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD zadužen za evropske i evroazijske poslove, ali me Ujka Sem opet nadmudrio.

To sam otkrio tek kada je objavljeno da je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Riker izjavio u Prištini da je Kosovo nezavisna i suverena država i da kao takva ima pravo da vladavinu zakona uvede na celoj teritoriji, uključujući i sever.[2]

Odmah sam posetio veb stranicu Stejt departmenta, kad 'oćeš. Tamo sad na stranici koja se bavila Tominom biografijom stoji: „Period mandata: Od septembra 2010. do 5. avgusta 2011. godine.“

Dajem časnu kolumnističku da u trenutku dok sam udarao po životopisu Tomasa Kantrimena ovaj podatak nije postojao, al’ ko mi je kriv kad nisam ištampao sadržaj veb strane koju sam citirao 9. avgusta.

Tek, Toma je otišao, a umesto njega je dojahao karijerni diplomata, sa manjkom frizure i viškom arogancije u diplomatskom opštenju. I tako, Filip Riker, novi zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD zadužen za evropske i evroazijske poslove, nastavlja dobro utabanom stazom ponižavanja Srba i Srbije.

Iz ovoga takođe proizlazi da SAD 6. i 7. avgusta nisu imale činovnika koji bi se bavio našim balkanskim malenkostima, što znači da smo ta dva dana imali punu suverenost, odnosno nije bilo nikog da nas zove, preti i omalovažava

Novom Hilarinom činovniku zaduženom za posvađana balkanska plemena u biografiji stoji da svoju trenutnu dužnost obavlja, pazite sad, počev od 8. avgusta[3]. Ovaj put sam oprezan, pa sam fino ištampao sadržaj citirane stranice, da ne bih morao na časnu pionirsku da se kunem šta sam pročitao na sajtu naših milosrdnih anđeoskih prijatelja. Iz ovoga takođe proizlazi da SAD 6. i 7. avgusta nisu imale činovnika koji bi se bavio našim balkanskim malenkostima, što znači da smo ta dva dana imali punu suverenost, odnosno nije bilo nikog da nas zove, preti i omalovažava.

Uglavnom, Toma obaveštajac je otišao, a umesto njega pravi američki diplomata. Kaže sajt njegove firme, da je završio Jejl (Yale), da je radio po diplomatskim službama u Mađarskoj i još kojegde, a da je poslednja funkcija koju je obavljao pre sadašnje bila Ambasador SAD u BJR Makedoniji, sa mandatom od 10. septembra 2008. do 31. jula 2011[4]. Zanimljivi datumi, posebno ako se setimo da je 9.10.2008. godine BJR Makedonija, zajedno sa Crnom Gorom, priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Znači, bivši ambasador, trenutno glavni balkanski guverener SAD, ima dragoceno političko iskustvo, a sada je očigledno „nagrađen“ za uspešnu operaciju stvaranja sukoba na relaciji Beograd-Skoplje.

Ovo je posebno interesantno sa aspekta građenja i održavanja dobrosusedskih odnosa, na kojima insistiraju zapadne zemlje u svojim saopštenjima i publikacijama. Postavlja se sasvim razumno pitanje mogućnosti održavanja dobrih odnosa između dve države, kada jedna od njih otvoreno podržava teritorijalno rasparčavanje druge, a da pritom ni sama nema rešene elementarne državne odnose sa trećom državom, u ovom slučaju Grčkom. Baš komplikovano, zar ne?

Budući da je Filip Riker, sasvim sigurno, instruirao sramotno držanje BJR Makedonije prema Srbiji, nameće se jasan zaključak da će njegova uloga u administriranju balkanskim kolonijama biti ista kao i njegovog prethodnika

Budući da je Filip Riker, sasvim sigurno, instruirao (ovo je blag termin, pravilno bi bilo reći: Filip Riker je naredio) sramotno držanje BJR Makedonije prema Srbiji, nameće se jasan zaključak da će njegova uloga u administriranju balkanskim kolonijama biti ista kao i njegovog prethodnika. Ta uloga se, sasvim sigurno može svesti na jednu jedinu rečenicu: „Slomiti Srbiju!“

Kao prilog za biografiju Filipa Rikera, dodaćemo i to da je bio portparol Kristofera Hila tokom pregovora u Rambujeu 1999. godine, što će reći da Tačija i društvo jako dobro poznaje od ranije. Znači, stari znanci ponovo zajedno, samo što se ovaj put, 12 godina kasnije, mlađani Filip nešto i pita.

Ponašanje naših ratnih neprijatelja tokom 1999. godine, bezuslovna podrška svakom projektu kojim se ugrožavaju srpski interesi, namensko i ciljano finansiranje aktivnosti koje dovode u pitanje osnovna načela međunarodnih odnosa, i konačno, prisiljavanje jedne suverene države da pregovara sa narko-kartelima (sada u foteljama „države“ Kosovo) o pitanju granica i carine, jasno ukazuju na sličnost sadašnje politike zapada prema Srbima sa onom koju je vodila Austro-ugarska 1914. i Nemačka 1941. godine.

Koliko god bilo teško preko jezika prevaliti, eto ponavljam: SAD se prema nama ponaša kao Treći rajh, u gotovo svim segmentima ekonomske i spoljne politike.

SAD se prema nama ponaša kao Treći rajh, u gotovo svim segmentima ekonomske i spoljne politike

Idemo redom.

Vojni aspekt: Okupacija dela teritorije nakon protivpravne agresije. Ograničavanje, uslovljavanje i kontrola trgovine oružjem prema potencijalnim kupcima na osnovu kršenja pravila međunarodne trgovine.

Bezbednosno/obaveštajni: Infiltracija u državni vrh i vojne strukture. Stalno prisustvo obaveštajnih struktura u neobaveštajnim delatnostima.

Finansijski: Kontrola i diktat u oblasti bankarstva i javnih finansija. Nepostojanje elementarnih ograničenja u poslovanju banaka čiji su vlasnici zapadne banke.

Medijski: Potpuno onemogućavanje plasiranja realnog stanja u Srbiji u američkim medijima. Kontrola i usmeravanje tokova informisanja putem bezbednosnih struktura SAD i V. Britanije.

Ekonomski: Nepostojanje ozbiljnog privrednog ulaganja („liberali“ će reći da je Ju Es Stil Srbija (US STEEL) najveći izvoznik, ali zaboravljaju i to da je najveći uvoznik).

Kulturni: Veštačka implantacija obrazaca ponašanja i kulturne politike kroz politički pritisak (npr. dobro plaćeno „paradiranje“).

Cvakog dana smo svedoci da se SAD prema Srbiji ponaša siledžijski, a može se pretpostaviti da će navedena država zbog sniženja kreditnog rejtinga tek sada, u svojoj celokupnoj spoljnoj politici nastupati nervoznije i drskije nego ranije

Navedeni aspekti su dati samo u grubim crtama, a svakog dana smo svedoci da se SAD prema Srbiji ponaša siledžijski, a može se pretpostaviti da će navedena država zbog sniženja kreditnog rejtinga tek sada, u svojoj celokupnoj spoljnoj politici nastupati nervoznije i drskije nego ranije.

Napred citirana izjava Filipa Rikera o pravu Kosova da kao suverena država ima pravo da vladavinu zakona uvede na celoj teritoriji, uključujući i sever, može se tumačiti i kao naknadno zeleno svetlo Hašimu Tačiju da može upotrebiti sva sredstva u dovršetku akcija koje je OVK započeo oktobra 1997. godine. Posebno ističem snebivanje Meri Vorlik, ambasadorke SAD u Srbiji, i njene tvrdnje da je „Odluku o slanju policijskih snaga na sever Kosova donela Priština bez dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama i međunarodnom zajednicom“[5].

Sada moramo zastati sa analizom, jer u prednjoj izjavi postoje brojne nejasnoće. Dakle, ako je Vlada SAD znala i odobrila akciju Hašima „Zmije“ na severu, a nemoguće je da nije pored onoliko vojske i bezbednjaka na terenu, čemu ovakvi umilni glasovi „naše“ Meri i njene svite.

Razlog je veoma jednostavan, i gore već opisan.

Pošto SAD ne poštuje Srbiju i njene legitimne interese, sasvim je logično da ambasador SAD u Prištini podstiče i usmerava akcije specijalne policije, dok njegova koleginica iz Beograda daje izjave slične Borisu Tadiću

Pošto SAD ne poštuje Srbiju i njene legitimne interese, sasvim je logično da ambasador SAD u Prištini podstiče i usmerava akcije specijalne policije, dok njegova koleginica iz Beograda daje izjave slične Borisu Tadiću. Kao, „nismo znali, pa da l' je moguće, te evo samo dok okrenem Belu kuću i sve tome slično“.

Bolje bi bilo da je Meri Vorlik modro ćutala, nego što je obmanula javnost i političare zemlje domaćina u kojoj obavlja funkciju, jer ovako ispada da američka diplomatija nije usklađena i koordinisana, što je naravno nemoguće i netačno.

Tu se ponovo vraćamo na Filipa Rikera. Upravo je njegov zadatak da koordiniše celokupnu diplomatsku aktivnost u zemljama iz svoje teritorijalne nadležnosti, i da ambasadore instruiše kada, koliko i koga da slažu, ili bar da ne kažu istinu. Tako će Filip u Podgorici i Prištini govoriti o nepovredivosti granica, u Albaniji o spornom pitanju Ulcinja i reke Bojane, u Srbiji o dobrosusedskim odnosima i ljudskim pravima, u Sarajevu o potrebi centralizacije, a u Zagrebu, ko zna o čemu.

Kako to, ništa u Zagrebu?, pita se sa pravom čitalac. Pa tako lepo, Zagreb je svojih 500.000 problema proterao od 1991. do 1995. godine, pa sada Riker može sa domaćinima opušteno da razgovara o napretku demokratije, i da hvali tolerantne govore premijerke Kosor. Što bi rekao Staljin: „Smrt rešava sve probleme. Nema čoveka, nema problema.“

Mislim da se ova izjava koja se pripisuje Josifu Visarijonoviču, može primeniti i na politiku SAD prema Srbima na Kosmetu, koju je najavio Filip Riker, samo što bi ista sada glasila: „Nema Srba – nema problema.“

Autor je stalni saradnik Srpskog kulturnog kluba