Tврдња о европском карактеру Војводине није тачна, већ такав европски карактер поседује цела држава Србија – у којој су законом заштићена сва људска права њених грађана. “Војвођани“ су грађани државе Србије која је чланица УН, демократског уређења и у којој грађани слободном вољом бирају представнике.

Слање тзв. економских амбасадора упућује на стварање квази-дипломатије. Озбиљно је питање да ли у дипломатско-конзуларна представништва директно могу бити „лансирани“ велики пољопривредници или узорни директори.

Врхунац лицемерја био је сам испраћај. Да се покаже да је овај испраћај већи и од Брозовог, и од Ђинђићевог, и од сваког могућег. Да је идеја секуларне државе за навек сахрањена, да срећно хрлимо у теократију, пише у једном од текстова објављеним на "Е-новинама" и "Пешчанику".

Српске муке се настављају. Једни зову на јединство и солидарност националног бића, другу га багателишу и одламају парче по парче. Када би то радио само инострани фактор, било би нам лакше у борби за достојанствено постојање.

Након обрта од 7. новембра, Статут више није тако злокобан државни документ какав је био пре амандмана СПС-а, што отвара два питања – услед чега је дошло до овог обрта и шта опозиција даље може да уради у вези са Статутом и Законом о преносу надлежности?

Можда више него икада раније, Емир Кустурица нашао се у том интервјуу у истој оној ситуацији у којој се налази Србија, земља коју је одабрао за своју домовину. И Србија, попут Кустурице, свако мало мора да појашњава због чега је пила виски са Милошевићем и зашто је певала Радовану Караџићу.

Тога дана, међу 120 закона које је усвојила српска скупштина, наћи ће се и Закон о потврђивању споразума о приступању Србије у НАТО. Опозиција ће да изрази негодовање што је једна таква одлука донесена супротно вољи народа. Али, о томе, наравно, нећемо имати прилике да ишта чујемо у ТВ Дневнику РТС.

Када председник Републике у исто време наступа као министар спољних и унутрашњих послова, председник владе и на крају као председник владајуће странке, онда долази до губљења демократске супстанце.

Спаљивати америчку амбасаду је мање-више оправдано, а бацати пивске флаше на Грчку је већ дело које се карактерише као међународни тероризам. Грчка амбасада је очито "страдала" у мало погрешном тренутку за осумњичене.