Српски народ никад није чуо од званичника САД и Француске ни једну реч извињења у вези са смрћу ма и једног детета током бомбардовања, нити o загађењу Србије муницијом са осиромашеним уранијумом. Наши званичници се утркују у томе ко ће мање питати и узнемирити Запад.

Ситуација у здравству је најдрастичнији доказ друштвене кризе и апсурда. То се пре свега огледа у веома застарелој организацији здравствене службе која не одговара садашњем времену високе технологије.

А управо су ови самокандидовани квислинзи и сатрапи једини добитници читаве ове гужве. Они и њихове бизарне организације не само да су овим добиле огроман публицитет, већ су на себе и скренули пажњу бриселских и вашингтонских фондодржаца.

Влада Србије је супер и ради све у корист оних који више не желе да је гледају. Влада Србије је толико супер да би сада могао да се појави било ко, само под условом да се није петљао са њима и да нема политичку биографију – и тај би, без икакве кампање успео. 

Из безбедносних разлога параду поноса треба забранити, јер још није сазрело време за овакву врсту манифестације. Ако власт мисли да је прекасно за забрану, онда има још једно елегантно решење да ублажи револт противника параде. Њу треба изместити из центра града.

Многи не желе да буду проглашени као назадни и примитивни, па се присиљавају да подрже нешто што у себи презиру. Под притиском ЕУ и они политичари којима се приватно све ово гади морају да запуше нос и да „одраде параду“ да би им се на неком списку у Бриселу и Вашингтону убележио један плус. 

Схватиће мађарски политичари из Војводине колико су грешака починили срљајући у борбу за „Корхецов статут“ и колико су времена пропустили борећи се за интересе својих неискрених савезника, окупљених око новосадских аутономашких бирократа. 

Социјална ситуација у Србији је драматична јер се  дешава да људи све чешће говоре да гладују. Влада се при томе бави доношењем критеријума за организовање радничких протеста како они не би нарушавали донете мере којима купује социјални мир.

Други, већи значај, Поворка поноса може да има ако се држи онога што је у почетку била – борба против оних којима су хомосексуалци служили као жртвени јарци, као ликови који су били окривљaвани да би се скренула пажња са стварних проблема које друштво има.

Породичном шетњом изражавамо и своје политичко и социјално незадовољство постојећим стањем у друштву и истичемо штетност актуелних елита и њихових друштвених облика организовања. Србија више не сме да буде земља уједињених монопола.