Део Србије – Косово и Метохија - је окупиран, а други, већи део је у полувазалном положају. То је та стварност. Стварност је, такође, разуме се да агресија НАТО пакта, нити је могла, нити је решила било какав проблем на Балкану. Четрнаест година после, Балкан је једнако нестабилан.

Како можемо да се љутимо на Хашки суд што је ослободио Готовину и Харадинаја који су одговорни за страдање наших сународника, када ми трпамо у затворе и осуђујемо властите грађане који су бранили сопствено достојанство, имовину и интегритет.

Српска напредна странка постала је тзв. Франкенштајново чудовиште које се отело контроли својих твораца и почело да једе своје родитеље – у најмању руку- ДС и неподобне тајкуне. То чудовиште је превазишло издајничку политику претходне владе и квислинштво странака које су је чиниле, па је и формално извршило чин велеиздаје земље.

Две су основне тезе које су заступљене у нападима на цркву: Прва је да је Црква одвојена од државе, и да се не сме мешати у државне послове; а друга да се власт не сме нападати, па још да Црква мора да се моли за оне који су на власти, како гласи једна црквена заповест. 

Медијски поглед на сусрет Путина и Николића је међутим био сасвим другачији. О разговору два председника највеће агенције су просто написале неколико информативних реченица о договорима, или како су прекинули преговоре да би честитали имендан руском Патријарху

После Тадића и демократа, под маском некакве „националне“ и „проруске“ опције долази још радикалнија прозападна опција у лику Николића и Вучића, која ту радикалну прозападну политику обавља под маском „српског патриотизма“ и „русофилије“.

Наспрам свеукупног отпора, окупатори примењују оштру репресију: намеће се ванредно стање, врши се изгон отпораша ка неокупираном делу Немачке, конфискују се новац и добра, примењује се цензура штампе, раде војни судови.

Е, сад. Ако допустимо да овај жар згасне, ако нисмо у стању да га очувамо месец или два дана... Онда нисмо ни достојни успеха и победе. Онда нисмо ни достојни Косова. Па, наши преци су тај жар чували и одржавали вековима – а ми се питамо хоћемо ли успети месец дана.

А шта су владике заправо учиниле? Када су изашле у јавност са јасним и „маркетиншки ефектним“ иступима, одједном је постало битно да се поштује некакав политички бонтон?! Да ли нам после сваке пропале геј параде прозападне НВО и либералистичка ловачка друштва у глас повичу да то представља „смрт државе“?

Не треба пренебрегнути и чињеницу да ће овај споразум снажније отворити и питање приступања Србије НАТО пакту јер се већ може чути аргументација да се тешко могу развијати односи са ЕУ ако се земља која тежи ЕУ налази ван натовских структура.