Борис је, наравно, неразумљив јер он из позиције победника шири свој круг уместо да га сужава, он не говори о томе кога ће очистити, уклонити и затворити, он се, дакле, не креће у оквиру језика политичког атавизма, јединог који се на овдашњој сцени разуме без грешке.

На састанку којем су присуствовали Мирослав Мишковић, Милан Беко, Драган Симпо Томић и Ивица Дачић разматрана идеја да лидер социјалиста Ивица Дачић буде премијер проевропске владе како би се умирило крило СПС-а које је против савеза са демократама.

„Американци и Енглези седе у кокпиту при формирању владе”, каже европски дипломата стациониран у Београду. Амерички амбасадор Камерон Мантер, који у српским медијима игра улогу иза кулиса, у сваком интервјуу износи уверење да ће у Србији победити проевропска влада.

У постојећим политичким околностима у игри су две опције за састав владе: СРС–ДСС–НС–СПС–ПУПС–ЈС и ЗЕС (коалиција ДС, Г17 плус, СПО, ЛСВ, СДП Расима Љајића)–СПС–ПУПС–ЈС–странке мађарске националне мањине.

У ДС су једва сварили ту претешку вечеру само због тога што ће се после тешке ноћи, са подочњацима и мучнином ипак пробудити у удобним фотељама, које су непревазиђено добра терапија баш за такве тегобе.

Министров текст суштински се састоји од два сегмента: од похвале добрих решења из нових закона којима се уређује локална самоуправа и од критике мог текста.

Замислимо Србију у којој Тадић даје место премијера неком свом кадровику као што је Пајтић који се показао као већи аутономаш од Чанка. Замислимо Србију у којој ће влада зависити од подршке Палме, Чанка, Вука и евентуално Чеде. 

ДС неће правити владу са народњачком коалицијом и радикалима, али ће свим парламентарним странкама након формирања владе оставити отворена врата за политички дијалог.

Србе је изненадило како се то ДС тако нагло прогласила најсоцијалистичкијом странком у Србији, идеолошки најкомплементарнијом са СПС-ом, великодушно расположеном за пружање “помоћи” СПС-у око интеграција у Социјалистичку интернационалу.

Може се рећи да би нешто логичније било да се направи коалициона влада СРС-ДСС-НС-СПС, али и да моћни домаћи и страни играчи преферирају владу ДС и СПС.