Занимљиво је да се ова табуизација прагматизма не намеће само из политичких кругова. Наши интелектуалци, мислим, сматрају да је њихова првенствена улога да, будући да су морална савест друштва, обнављају услове ове табуизације.

Борис је, наравно, неразумљив јер он из позиције победника шири свој круг уместо да га сужава, он не говори о томе кога ће очистити, уклонити и затворити, он се, дакле, не креће у оквиру језика политичког атавизма, јединог који се на овдашњој сцени разуме без грешке.

На састанку којем су присуствовали Мирослав Мишковић, Милан Беко, Драган Симпо Томић и Ивица Дачић разматрана идеја да лидер социјалиста Ивица Дачић буде премијер проевропске владе како би се умирило крило СПС-а које је против савеза са демократама.

„Американци и Енглези седе у кокпиту при формирању владе”, каже европски дипломата стациониран у Београду. Амерички амбасадор Камерон Мантер, који у српским медијима игра улогу иза кулиса, у сваком интервјуу износи уверење да ће у Србији победити проевропска влада.

У постојећим политичким околностима у игри су две опције за састав владе: СРС–ДСС–НС–СПС–ПУПС–ЈС и ЗЕС (коалиција ДС, Г17 плус, СПО, ЛСВ, СДП Расима Љајића)–СПС–ПУПС–ЈС–странке мађарске националне мањине.

У ДС су једва сварили ту претешку вечеру само због тога што ће се после тешке ноћи, са подочњацима и мучнином ипак пробудити у удобним фотељама, које су непревазиђено добра терапија баш за такве тегобе.

Министров текст суштински се састоји од два сегмента: од похвале добрих решења из нових закона којима се уређује локална самоуправа и од критике мог текста.

Замислимо Србију у којој Тадић даје место премијера неком свом кадровику као што је Пајтић који се показао као већи аутономаш од Чанка. Замислимо Србију у којој ће влада зависити од подршке Палме, Чанка, Вука и евентуално Чеде. 

ДС неће правити владу са народњачком коалицијом и радикалима, али ће свим парламентарним странкама након формирања владе оставити отворена врата за политички дијалог.

Србе је изненадило како се то ДС тако нагло прогласила најсоцијалистичкијом странком у Србији, идеолошки најкомплементарнијом са СПС-ом, великодушно расположеном за пружање “помоћи” СПС-у око интеграција у Социјалистичку интернационалу.