Најзад, требало би се осврнути и на одређене моменте који НИСУ обухваћени у овом реферату, а за адекватну и потпуну оцену кандидата неопходно их је имати у виду, јер чине битне аспекте стручне и наставне делатности.

Аврамовић се тобоже чуди како је могуће да Антонић упада у наводну противречност када у истом тексту каже да су напредњачки најављени пројекти махом пропали и да Вучић и даље ужива високу подршку у бирачком телу. Ја ту не видим никакву противречност.

Под окриљем мржње, социолог има план да Вучићу јави да "ведри и облачи политичким животом Србије" да је у "аури своје самовласти". Најпре, зна ли наш политички аналитичар да постоји опозиција у Србији и да она има, рецимо Пајтића, који ведри и облачи у свом пољу политичког деловања.

У наведеном тексту на врло субјективан начин представљено је мишљење које је утемељено на обичној народној пословици ''што је баби мило, то јој се и снило'', али и огромном незнању. Не постоји ништа објективно написано, осим исте приче која се пласира сваки пут када треба да продамо нешто највредније што имамо.

Све што могу је да одбијем да новим одговорима Симовићу наставим да дајем повод за јавно промовисање ових деструктивних паралевичара, који упорно одбијају да престану да доприносе опстанку „постојећег стања као јединог могућег”

Овакве оцене, писане у некој чудноватој журби, али и острашћености, обележавају последње одељке књиге, где је реч о колегама са Одељења за филозофију Филозофског факултета у Београду. Анимозитет према већини њих онемогућио је писца да о томе пише академски, те „ружи” философију као струку и теоријску дисциплину.

Жуњићева оцена не треба да нас изненађује. Оно што изненађује је да Одељење за филозофију негира Жуњићево право да има своје слободно мишљење о филозофији. Његово мишљење завређује дебату, али инквизициону хајку, не.

Срђа Поповић и Александар Тијанић нису умрли истог дана, него дан за даном, Тијанић двадесет осмог, а Поповић двадесет деветог октобра 2013. године, али је и таква блискост њихових смрти многе узнемирила.

Свака од блокада показала је слабост факултета, његових установа, државе, али и наших демократских и парламентарних традиција.

Процена успеха превратничког пројекта је друга ствар. Суштински, било би боље да је комплот против Републике Српске био поражен убедљивије. Али да би био поражен формално, један глас   више је потпуно довољан.