Многи људи из ових генерација реагују са изразитим негодовањем сваки пут када се објаве историјске чињенице које доводе у питање њима усађени наратив о успесима, добронамерности, правичности и патриотизму водећих југословенских комуниста. Пример оваквог односа према историји федеративне Југославије представља реакција Зорана Јањетовића

Не желим да учествујем у игри бројевима, желим нешто далеко простије то јест да заједно разјаснимо неколико битних чињеница: колико је од оних нешто мање од стотинак потписаних на петицији прочитало барем три књиге о Јасеновцу; колико њих схвата значење појма ревизионизам у историографији, као и значење глагола умањити и увећати нарочито ако прихватимо да се зна ни приближан број страдалих

Не могу а да не упитам чланове Синода зашто нису на одређен начин, својим ауторитетом, приликом гласања у Народној скупштини о тзв. Смиљиној резолуцији, којом је требало да се одреди Дан сећања на геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, тој иницијативи пружили подршку? Можда зато што је против тог захтева, иза којег нису стајали ”класични лицемери” и tutti quanti, како се лепим српским језиком изразио Синод, била владајућа коалиција?

Владимир Гајић: Моју реакцију је испровоцирао онај слоган “Наше Лауре” јер Ви и Ваша колегиница са правом Лауром немате ни једну додирну тачку која би Вас по било којем примеру из Ваших каријера повезала са том чувеном румунском тужитељком

Професор Живан Лазовић, некадашњи први човек Филозофског факултета у Београду и бивши проректор Универзитета у Београду не зна какав ће статус имати следећег септембра када стиче услов за пензију.

Милановић ствара слику да одбијање ултиматума и последични ратови немају ама баш ништа позитивно за нападнуте државе и народе,те да се мали и немоћни нужно морају покорити великим и моћним ради свог опстанка и добробити

Застани мало Милане Ст.Протићу, заустави се и замисли када то са толико острашћености и претенциозности препоручујеш патријарху Порфирију

Апропо Јасеновца као дела националног идентитета, имам предлог. Јасеновац, „највећи подземни српски град“, прогласити престоницом Срба, Бећковића поставити за градоначелника, а Маринка М. за Весића

И нека се Ђукановић не брине, када се Црна Гора ослободи његовог судства, полиције, прогона, ја сам спреман да одмах дођем у Црну Гору и да се у независном судском поступку утврди истина о свему за шта ме он нељудски и лажно оптужује

И зато, искрено желећи све најбоље Вама и Вашим најмилијим, ја господине Додик у свему остајем код мог текста Велика обмана. Он није моје непријатељство према било коме, већ сам моја љубав и брига за српски народ и Републику Српску, којима припадам свим мојим бићем