Вукадиновић свесно, својим писањем, учествује у општој помами против Сарајева, као главног града БиХ. Вукадиновић себи допушта да напада и НВО и њене активисте. Он и њему слични потпомаже БХ јахаче апокалипсе.

Дипломатија је одавно, а поготово од петог октобра 2000.године, са тројицом министара на челу, нанијела Србији несагледиве последице, односно Срби немају своју дипломатију још од 1945.

Двери се сматрају политичким покретом, како кажу Покрет за живот Србије. Свачије је право да ово сматра довољним или недовољним за прозивање покретом, али дефинитивно није могуће апсолутно оспорити такав карактер Покрету за живот Србије.

Као адвоката "са великим искуством за политичке деликте", молим господина Поповића да формулише идеолошку дефиницију национализма и да из мојих тридесетак књига цитирам барем три националистичко-шовинистичке, антидемократске и антихуманистичке реченице.

Наречени двојац изгледа беше овластио Читлук Сахибија. Сахибијине слуге су Вукадиновићу и Антонићу давале паре и медијски простор, а они се све време представљали као „објективни аналитичари“. Чиста наука, буразеру. Драг ми је Платон, али ми је истина дража.

Ако би Басарин ангажовани лакрдијашки роман требало да утиче на преобликовање српске историјске свести, а он је због тога и написан, онда би морао да буде бар мало убедљивији, поузданији и циничнији у оној мери у којој читаоци неће посумњати у његове нескривено лоше намере.

Ми знамо и верујемо да је огромна већина грађана ове земље, већина обичних људи, суштински на нашој, патриотској, националној и демократској позицији. И да их има свуда.

Пошто за разлику од претходних текстова овај није објављен и на сајту Политике, помислио сам да би било добро да се и мој одговор нађе на нету. Подебљан је део који је избачен. Баш то што је тих пар реченица изостављено сведочи колико су оне вероватно болне и истините.