Наречени двојац изгледа беше овластио Читлук Сахибија. Сахибијине слуге су Вукадиновићу и Антонићу давале паре и медијски простор, а они се све време представљали као „објективни аналитичари“. Чиста наука, буразеру. Драг ми је Платон, али ми је истина дража.

Ако би Басарин ангажовани лакрдијашки роман требало да утиче на преобликовање српске историјске свести, а он је због тога и написан, онда би морао да буде бар мало убедљивији, поузданији и циничнији у оној мери у којој читаоци неће посумњати у његове нескривено лоше намере.

Ми знамо и верујемо да је огромна већина грађана ове земље, већина обичних људи, суштински на нашој, патриотској, националној и демократској позицији. И да их има свуда.

Пошто за разлику од претходних текстова овај није објављен и на сајту Политике, помислио сам да би било добро да се и мој одговор нађе на нету. Подебљан је део који је избачен. Баш то што је тих пар реченица изостављено сведочи колико су оне вероватно болне и истините.

Али има ли кога у нашем окружењу ко је прошао кроз крупније ломове и дилеме, ко их је болније и јавније поднео, ко је оцртао већи животни круг и ко се са својим заблудама и грешкама поштеније обрачунао.

Све ово говори у прилог ономе што сам рекао о лажној пријави Срђе Поповића, а то је да се он више разрачунава са Зораном Ђинђићем, него са Коштуницом. Његов блог, његова сарадница и други блогери су доказ за то.

Одговор на текст Небојше Бакареца "Нечастиви адвокат лажно пријављује"

"Истина је једна и једноставна", уверава нас Бакарец... Гдин Бакарец је ствар пресудио! О чињеницама и доказима наведеним у пријави – ни речи.

Но, наше је мишљење да чак и уколико би одумирање људског рода била цена слободе, то би било достојанственије од покоравања (природи). Овде се нећемо упуштати у спорно извођење моралне дужности репродукције преко дара и враћања дуга.