Борећи се против ветрењача, теза које нису моје, већ просто измишљене у његовој уобразиљи, Благојевић смехотресно зуји и унезверено лупа по мојим аргументима ко мува без главе. Искрено, можда је боље било да је ћутао и пустио нас да живимо у илузији да је некакав филозофски зналац, него што је овако јавно проговорио и отклонио сваку сумњу.

Он је без икаквог аргумента једној популацији рекао "ви људи сте болесници, и вас треба лечити, па и против ваше воље". Како је та тврдња израз било какве филозофске или научне сумње? Само тако што ћете маскирати сопствену идеологију.

А како неко у земљи где је 85 одсто грађана незадовољно или крајње незадовољно може веровати Вашем фавориту Тадићу и онима што и даље причају да земља иде у добром правцу?

Поштовани г. Вукадиновићу, био бих слободан да укажем на неке недостатке, нелогичности, па и апсурде који се појављују у Вашем тексту, уз напомену да се све што следује не односи на цењеног колегу Антонића нити на истраживачки тим НСПМ.

Све би ово била једна мање-више безопасна интелектуална полемика да нови тоталитаризам који се крије иза маске заштитништва (сексуалних) мањина није почео недавно да промаља своје претеће лице.

Свако има право да своје мишљење јавно изнесе, али нико нема право на то да оно буде заштићено од критике, па чак ни оне жучне, или промашене (мада, по мом мишљењу, текст Јоване Глигоријевић није ниједно од ова два).

Тиме што је читав овај број НСПМ-а свела само на једну реч "забранити" (а то је реч која уопште не постоји), колегиница Глигоријевић је не само погрешно информисала читаоце "Времена", већ је тиме извршила и јасну дисквалификацију НСПМ-а.

Након низа стандардних традиционалистичких аргумената против истополних бракова и усвајања деце, Анђелковић долази до чудног закључка да "хомосексуалност није стање, већ облик понашања".

Да ли је могућа рационална јавна расправа о хомосексуализму. Очигледно је да није и да сам на свом часу 12. октобра прошле године употребио адекватан пример.

Слободан Антонић тврди да дуготрајућа власт ДС и њених сателита са практичним ДЕЛОМ, има ривала који није на власти и који нема ДЕЛО, дакле, конкурента који то, заправо, није. Између њих постоји „суштинска истост“.