„Еврофанатичне визне хистерије“ у Србији нема. Поред пар спорадичних коментара на интернету (да ли можда следећи пут Facebook да узмемо као валидан извор?), једино што се у јавном дискурсу може чути су вести о визном проблему у медијима.

У последње време ово није први пут да Данас објављује непроверене и обмањујуће наводе о мени на насловној страни. Проблем да се направи један телефонски позив и утврди истина може постојати само уколико је супротно исплативије.

Измишљени расцеп у Србији треба да оклевата демократске идејне и политичке оријентације. Демократија је простор за разлике а не за једноумље. Друго, примитивизује остали део Србије ако је Војводина европска културолошка матрица.

Јер управо се Ђорђе Вукадиновић буса у патриотске груди кад налази да је он тај који је позван да повлачи границу између пожељног демаскирања квазипатриотских бизМисмена и подле, лицемерне и издајничке генерализације.

Уз мало труда Вукадиновић би се присетио да се у преговоре с Приштином ушло убрзо по формирању прве Коштуничине владе, а државна политика коју су дефинисали управо копредседници преговарачког тима (Тадић и Коштуница) била је проналажење компромисног решења.

Drugim riječima, da ne beše Srba nakon Krbavske bitke 1493. g. pa sve do danas, vrlo je vjerojatno da se na karti Europe ne bi mogla pročitati nikakva “Hrvatska”.

Тешко ми је да прихватим да се један реномирани часопис као што је "Време" саглашава са увредљивим речником аутора поменутог текста који моје изјаве карактерише као "лажи, фразетине и бесмислице".

Уместо да смо у другом кругу подржали Тому Николића, ми смо се одлучили да неизношењем става заправо подржимо Бориса Тадића. Сва срећа, па су наши симпатизери размишљали својом главом и гласали су за Тому. И после свега – зашто нисмо честитали победу Томи Николићу!?

Наш Покрет је дефинитивно направио пометњу на политичкој сцени и данас многима споља и изнутра смета наше постојање јер квари политичку забаву и договорене шеме и комбинације. И то је нормално.

Следеће логично питање је: Како је могуће да један озбиљан дневни лист, као што је београдска “Политика“, без темељне провере понуђених података срља у објављивање чланка са таквим подацима?