Душанић је у ранијим текстовима мене етикетирао као неолиберала, са свим негативним конотацијама и увредама („поданички менталитет“), а сада му мали реванш не прија. Саветујем му да не примењује један аршин на себе, а други на друге.

Уместо статистичких података о стопама раста БДП, много релевантнији показатељ привредне активности могао би да буде, рецимо, апсолутни број запослених (мада неолиберали више воле номиналну стопу незапослености).

Надамо се да ће у следећем наставку своје, без сумње, праведне & похвалне & Тамо Где Треба сигурно уочене, борбе противу НСПМ-а г. Живков за тему узети ипак нешто мање отужно од тога како је и да ли је реаговано на вест о нечијој смрти.

Да ли овим уредништво Данаса коначно успоставља нови критеријум за победу у јавном дијалогу - да треба имати богатији репертоар псовки, јаче гласне жице и веће пљувачне жлезде? Јасно је свима, а пре свега читаоцима Данаса, куда такав „дијалог“ води.

Што се тиче Војводине као саставног дела суседне Мађарске, већ у тој тврдњи можете да приметите сву симптоматологију губитника и страх од наступајућих последица. Централна Србија није постала полигон НАТО савеза нити је иједна формација стационирна на њеној територији.

Оно што Владушићу, али и Вукадиновићу, првенствено смета, јесте управо оно што у свакодневном животу сматрамо нужним условом објективности – могућност да себе видимо туђим очима („очима странца“). 

Па ако Срђи Поповићу не треба да се замера што је бранио Андрију Артуковића, нека ни он не замера прекодринским Србима што су бранили своје куће и своје животе.

Може ли опозициона партија да краде, да превари, да лаже? Може само у случају да прима новац из иностранства за своје деловање ( а то смо видели и видимо) или да мимо домаћих закона прибавља финансије.