Писмо Старешинству Двери

Нови Сад, 17. јула 2012. године

„Страх животу каља образ често“

П. П. Њ.

Помаже Бог саборци,

Савест ми не дозвољава да ћутим и осећам обавeзу да укажем на све грешке које се дешавају у нашем Покрету.

Сматрам да нам снисхидљивост неће донети ништа добро, а да ће нам истина бити спасоносна.

Основни проблеми из којих проистичу сви остали могу се свести на четири:

1. Непоштовање почетних обећања на којим се базира Покрет.

2. Непоштовање структуре Покрета и потпуна приватизација Покрета од стране чланова Старешинства.

3. Непостојање јасних и мерљивих критеријума по којима се доносе персонална решења или било која решења везана за политику Покрета.

4. Ригидна централизација и „београдизација“ свих процеса у Покрету.

Своје тврње поткрепићу и доказима и разлозима зашто сматрам да су горе побројане ствари кључне кочнице за даљи развој Покрета.

1. Непоштовање почетних обећања на којима се базира Покрет

Подсетићу вас на кључна обећања која смо давали на почетку и у предизборној кампањи:

- Ми ћемо бити политички менаџери који ће по Србији тражити боље од себе и који ће омогућити да се у политику врате сви они добри људи који су згађени из политике побегли.

- Ми нећемо бити првоборци који ћемо све функције да приграбимо за себе, већ ћемо на кључна места постављати нове људе које ћемо мотивисати.

- Ми нећемо из централе све одлучивати, већ ће људи на локалу сами одређивати шта им је политика, јер ми из Беорада не можемо да знамо шта се дешава и шта је најбоље за Покрет у нпр. Сјеници, Суботици, Бачкој Паланци и сл.

- Ми ћемо после избора правити ново устројство покрета на бази позитивне селекције и конкретних резултата у раду и доприноса Покрету.

- Ми нисмо партија - ми смо породица, а наши политички противници су сви исти.

Набројао сам неке од кључних ствари које смо сви месецима понављали свакодневно, а најчешће су то понављали људи који су чинили старо Старешинство и који су сада и ново-старо Старешинство.

Ево неколико аргумената који доказују да почетна обећања нису испуњена:

- На пролазним местима на републичкој листи били су само чланови Стерешинства и жене (које су ту биле само због тог и таквог закона). Или нисмо били „политички менаџери“ који траже боље од себе или смо у међувремену схватили да смо МИ, тј чланови Старешинства, једини квалитетни људи у Србији.

- Сви првоборци у покрету су награђени без обзира на то какав су резултат постигли. Овоме у прилог иде чињеница да ни један члан Старешинства није поднео ни једну консеквенцу, без обзира што основни циљ (улазак у Републички парламент) није био испуњен.

- О свим процесима у Покрету одлучује централа и по томе смо убедљиво најригиднија политичка организација у Србији.

- Ново устројство покрета је посебна срамота, јер га карактерише необјашњива херметичност, потпуна приватизација и максимално одсутво поверења у људе и круцијалног непоштовања свега што си ти људи успели да постигну. Наиме, Старешинство је остало у истом саставу и то без критичког осврта на рад сваког појединца у Старешинству. Друга и можда још некоректнија ствар је формирање „Руководства“ чији је кључни орган генерални секретаријат и има их ни мање ни више него четворица генерална секретара. Шта треба да мислимо о гордости и сујети људи који инсистирају да баш сви буду „генерални секретар“, иако је логично да постоји један „генерални“, један заменик и неколико помоћника. Да све буде још смешније, сва четворица су чланови и Старешинства! Питам се како ће изгледати заједнички састанак Старешинства и Руководства на ком ће сами са собом причати људи који су истовремено чланови оба та тела!? Сваком нормалном човеку ово је јасан доказ да постоји приватизација Покрета и максимално одсутво поверење у друге саборце. Да је другачије, онда би макар један новоименовани генерални секретар Руководства био неко ко није члан Старешинства.

- Оно што смо јавно критиковали као највеће проблеме у Србији (монополи, лоша приватизација, београдизације, непотизам, централизација, чедоморство, негативна селекција итд.) то је у интерном функционисању Покрета апсолутно фаворизовано!

2. Непоштовање структуре Покрета и потпуна приватизација Покрета од стране чланова Старешинства

О овоме сам већ говорио, али ћу ипак поновити неке ствари и додатно проширити листу аргумената у прилог чињеници да Стерешинство својим одлукама приватизује Покрет, и да тиме показује да не поштује структуру по унутрашњости:

- Републичка листа је показала да је Стерешинству било најважније да чланови овог тела буду посланици, па су тако на листи, до 20 места, били људи који су првоборци у Дверима. На основу овога можемо да закључимо да је „првоборство“ и „београдски кадрови“ најважнији принцип функционисања и да од саборности нема ништа!

- Ново устројство Покрета показује да су чланови Старешинства узурпирали апсолсутно све функције у Покрету и да константно инсистирају само на себи.

- Структура људи која је на плати у Покрету показује да од стране централе новац добијају само чланови Стерешинства, чланови њихових породица и неколицина „одабраних“. Лично сматрам да је одлука Старешинства да 5 чланова Руководства који су „одабрани“ да добијају новац из централног буџета Покрета, „медвеђа услуга“ тим саборцима и овим непромишљеним потезом направљена је суштинска подела у Руководству, а чињеница да ће добијати плату у ствари озбиљно нарушава њихов углед у самом Руководству. Ако се не варам, сви смо се у Покрет окупили не да би били „Срби по професији“ него да би се борили за „Живот Србије!“. Овим „платама“ које су одабрани појединци заслужили, док други нису заслужили, грубо се нарушава принцип саборности, јер ако има за неког мора бити и за све остале. Ако нема за све не сме бити ни за кога!

3. Непостојање јасних и мерљивих критеријума по којима се доносе персонална решења или било која решења везана за политику Покрета

Велики број проблема у Покрету би био лако решен да су се од почетка увели мерљиви критеријуми, односно да се до краја истрајало на принципу позитивне селекције.

Када говоримо о политичком покрету онда су једини чврсто мeрљиви показатељи резултати на самим изборима, а поред резултата избора мерљивио је и то колико је неко обезбедио потребне логистике, нових људи, нових политичких тема и сл. Али ако се реално погледа на ствари, онда је јасно да онај ко је радио више и боље, логично има и много бољи резултат.

Узмимо за пример резултат избора у Новом Саду (намерно узимам град за који сам био задужен, како не би испало да се мешам у друга повереништва) у ком су постигнути следећи резултати:

- 6,75% освојених гласова на покрајинском нивоу, 6,5% на републичком нивоу и 5,16% на локалном нивоу. Ако се узме резултат у Републици, Нови Сад у апсолутном износу има трећи резултат у Покрету.

- Истине ради, наглашавам да у Новом Саду живи свега 73% Срба, а да од тих 73% Срба више од 10% гласа за Лигу социјалдемократа Војводине. Ово значи да је бирачко тело на које су Двери у Новом Саду могле да рачунају негде на нивоу испод 65% становништва. Ако се то упореди са нпр. Чачком и Краљевом где је проценат Срба изнад 95%, онда је јасно да је резултат у Новом Саду још значајнији.

- Од 4 велика града у Србији (који имају своју посебну логику и сви их засебно третирају) Нови Сад је град са убедљиво најбољим резултатом (проценат до два процента јачи од Београда, Ниша и Крагујевца) и то опет понављам на терену где су Срби само релативна већина!

Поред резултата у самом граду, Паровић и ја смо координирали Јужну Бачку и у току избора смо координирали Војводину и ту постигли следеће резултате:

- За републичке изборе једино је Јужнобачки округ био изнад цензуса и то са 5,7% и то у средини где има испод 70% Срба и где је ЛСВ добио преко 10% гласова.

- Сремски Карловци, Бачка Паланка и Нови Сад су једини градови северно од Саве и Дунава који су на локалу прешли цензус, а сва три места су у делу који смо координисали Паровић и ја (овоме треба додати и Жабаљ којем је фалило 9 глаосова за цензус на локалу - освојених 572 гласа или 4,96% на локалу; за покрајинске освојено 782 гласа или 6,37%; за републичке 780 гласа или 6,36%).

- Од 3 централне листе (Република, град Београд и покрајина), Покрајинска листа је остварила најбољи резултат (4,54%) и то на територији где Срба има око 65% и где су изразито јаки ЛСВ и ДС!

После свега, питам вас шта не ваља са Повереништвом у Новом Саду, Мирославом Паровићем и Александром Ђурђевим?! Да ли резултати нашег рада нешто лоше говоре о нама? И ако резултати нашег рада не говоре лоше о нама, шта и ко онда говори лоше?

Да ли је можда проблем што смо и Паровић и ја постављали питање изборног резултата у нпр. Београду? И зашто је руководство Покрета у Београду остало исто иако је резултат био катасрофалан, а Паровић и ја као једни од кључних људи Покрета у Српској Војводини смо обојица деградирани (Паровић поготово!)?

Да у Дверима постоје мерљиви критеријуми по којима се људи вреднују, устројство Покрета ни изблиза не би изгледало као сада. Овако испада да су се многи уплашили за сопствене позиције па су уместо мерљивих критеријума уведени неки чудни, имагинарни и олигархијски (принцип „Старешинство је одлучило и тако мора да буде, а коме се не допада нека иде!“).

Моји резултати о мени говоре највише, а Старешинству и свима осталима предлажем да на исти начин себе проанализира, јер ће једино то за Покрет бити спасоносно!

4. Ригидна централизација и „београдизација“ свих процеса у Покрету

О централизацији покрета не треба трошити речи, јер је она толико очигледна да је то на нивоу безобразлука. Међутим, поред централизације, веома је присутна и „београдизација“ у Покрету, а она се огледа у следећем:

- Старешинство из централног буџета финасира 3 велике канцеларије у Београду, и ни једну у неком другом граду!

- Старешинство из централног буџета финансира више од 15 плата у Београду (и то најмање годину дана уназад), а до сада није финасирало ни једну плату ван Београда. Сада су уведене неке плате ван Београда, али је опет нејасан критеријум по коме су те плате одређене због чега су, понављам, највише оштећени они који ће плате добијати.

- Међу првих 12 на Републичкој листи (што је пролазни део када се освоји 5%) 9 људи је било из Београда, чиме су Двери биле убедљиво најбеоградскија листа.

Паровић и ја смо много пута критиковали ту београдизацију и централизацију, а поуздано знам да је Паровић неколико пута рекао Бошку и Бранимиру да ће пред Покретом тражити да се у Београду финасира само једна канцеларија, а да се остатком новца финасирају канцеларије по Србији и да се укине један број плата у Београду, а да се тај новац усмери ка унутрашњости. Можда и у овоме лежи још један од разлога зашто смо Паровић и ја толико деградирани у Покрету који смо заједно стварали!? Можда је један од разлога и тај што Покрет доживљавамо као заједничку кућу свих сабораца и не желимо да будемо подстанари у приватној имовини Старешинства.

У овом кратком периоду у ком је настао Покрет донето је много лоших одлука за које нико није одговарао. Неке од тих одлука довеле су и до изборних резултата којих смо сви свесни. Да зло буде веће, навика доношења лоших одлука наставила се и после избора. Уместо да смо у другом кругу подржали Тому Николића, ми смо се одлучили да неизношењем става заправо подржимо Бориса Тадића. Сва срећа, па су наши симпатизери размишљали својом главом и гласали су за Тому. И после свега – зашто нисмо честитали победу Томи Николићу!?

Такође, смо наивно Вучића називали геј лобистом и тиме непотребно навлачили његову мржњу на себе. Ово је још један у низу лоших политичких процена које смо чинили, а које нас у будућности могу много коштати. А ако додамо још и то да смо Николића називали "мусавијом верзијом Тадића" онда се поставља питање, а зашто смо после избора покушавали да склопимо савез са СНС и да ли треба да се чудимо што у томе нисмо успели? И ово се свакако може тумачити као самовоља Старешинства, јер никога нису питали да ли да се иде у политички обрачун са СНС-ом, као и касније да ли да се иде ка савезништву са СНС-ом. Једноставно, све време Старешиснтво сматра да треба само да одлучује о свему, чак и у ситуацијама у којима очигледно греши у процени, а у случају фронта ка Вучићу и Николићу је дефинитивно погрешено у процени, на шта су нам јасно указивали људи попут Жељка Цвијановића који су у својим аналитичарским текстовима (а поуздано знам и у личним контактима) указивали на то да не треба ићи у фронт са СНС, јер то само иде у прилог ДС-у.

Све ово износим у нади да ћемо се сви заједно дозвати памети, и да нећемо дозволити да нам се лоше ствари гомилају и униште све што смо зајдно градили! Уједно сам и оптимиста, али се и плашим за будућност Покрета.

Оптимиста сам због људи попут Пушкића, Дрекића, Илијића и Марије Јањушевић који су имали храбрости да кажу неку реч о очигледној и великој неправди која је нанета Паровићу, а коме није дозвољено ни да каже свима нама оно што га као једног од покретача и најекспониранијих чланова покрета Двери тишти. Страхујем због свих оних који су мени лично говорили све ово што ја вама сада пишем, а који су на састанку Руководства тако громогалсно ћутали!

Већ годинама уназад користимо се речима „Како радили, тако нам Бог помогао!“, Од сада треба да важи „Како смо радили, тако нам је Бог и помогао!“, а резултати су више него очигледни.

На крају могу само да закључим да је Старешинство одлучило да за почетак деградира повереништво у Новом Саду, Паровића и мене, али да се нећете зауставити док нас потпуно не избаците из Покрета. Уосталом, то је пре који месец Бошко Обрадовић обећао Милутину Илићу, поверенику за Зрењанин, а овај са одушевљењем преносио свим повереништвима по Банату, Бачкој и Срему. Међутим, имам утисак, да је Старешинству много већи проблем од Паровића и мене, наш владика Иринеј бачки, према ком мржњу највише распирује сива еминенција и духовни гуру Старешинства - Владимир Димитријевић. А наша је кривица изгледа то што се причешћујемо у храмовима Епархије Бачке! Наглашавам, ни по коју цену и никада, нико из повереништва Нови Сад неће говорити ништа лоше за преосвећеног Иринеја бачког, ма колико га Димитријевић мрзи и лажно оптужује. Шта више, остаћемо верни својој светосавској Српској Православној Цркви, нашој Епархији Бачкој и његовом преосвештенству Иринеју. Ми нисмо и нећемо никада бити отпадници од Српске Православне Цркве.

(Писмо упућено Старешинству Покрета непосредно пре одлуке о искључењу истакнутих чланова повереништва у Новом Саду)