Ono što za ponos nacije danas znači Novak Đoković, to je sredinom prošlog veka bio Svetozar Gligorić “Gliga” — Sećanje povodom 100-godišnjice rođenja

Da je, kojim slučajem, nažalost nije, velikan drevne igre na 64 crno-bela polja Svetozar Gligorić – Gliga (Beograd, 2. februar 1923 — Beograd, 14. avgust 2012), poživeo do danas, šahovska Srbija, Svet i FIDE danas bi slavili 100 godina njegovog rođenja, a ne samo evocirali sećanje na stogodišnjicu rođenja!

Jugoslaviju su u drugoj polovini prošlog veka u celom svetu znali “samo” po Josipu Brozu Titu i šahisti Svetozaru Gligoriću!

Ono, što za ponos nacije znači danas Novak Đoković, to je sredinom prošlog veka bio Svetozar Gligorić – “Gliga” (1923-2012)! Novak je danas najbolji teniser sveta, a Gliga je tada, od senzacionalne pobede na turniru i Vasilijem Smislovim u Varšavi daleke 1947. godine, do pojave Bobija Fišera bio NAJBOLjI šahista sveta – van Sovjetskog saveza!

Na današnji dan , 2. februara 1923. u Beogradu rodio se Svetozar Gligorić (od majke Ljubice i oca Dragoja), dakle pre 100 godina, a preminuo je 14. avgusta 2012. godine ne ispunivši obećanje koje mi je dao u u jednom od brojnih intervjua: “živeću 102 godine”. Smrt ga je demantovala u u 89. godini..

Tu vest, 14. avgusta 2012. – umro Gliga, nekako, i nikako, nisam mogao da očekujem.  I da je prihvatim, kao vest koja nema demanti?! Delovala mi je, i još deluje, neverovatno. Ali i nemoguća vest, očito, postaje moguća...

Sedeo sam u utorak, 14. avgusta leta gospodnjeg 2012. godine u kultnom beogradskom kafiću “U krugu dvojke”, ispred nekadašnje zgrade “Politika” u Makedonskoj (sada se tu širi Komercijalna banka, a Politikini novinari su skromni podstanarčići) sa svojim starim prijateljem iz dečačkih šahovskih dana, našim legendarnim šahistom Ljubomirom Ljubojevićem – Ljubom (Ljuba nacionale), evocirajući dane kad smo bili mladi, ali i na slavne dane šaha u Jugoslaviji, dakle prisećajući se  naših slavnih asova: Andrije Fuderera, Milana Matulovića “Matuljka”, Dragoljuba Velimiroivića, legendi: Bore ( Borislava Ivkova), Beke (Aleksandra  Matanovića, dr Petra Trifunovića i naravno Glige, Milunke Lazarevi...kad u zlo doba, zazvoni mi mobilni...

Zove me Mićko (Milivojević) iz Šahovskog saveza Srbije: Dinjo, rekli su mi da si tu, s Ljubom. Javi mu – umro je Gliga!
Ta neočekivana vest, za mene, ali i za sve ljubitelje šaha u svetu, ne znam kako je delovala na mene i kako sam u tom času izgledao, jer sam posmatrao Ljubojevića – kako je on, od‌jednom, potamneo u licu, i kako su mu zaiskrile suze u očima...

“Umro, Gliga?! Pa, jel to moguće“, ponavljao je Ljuba u neverici...

Okrenuh mobilni broj Bore Ivkova (Beograd, 12. novembra 1933. – Beograd, 14. februar 2022.), mog starog drugara i prijatelja, s kojim sam poslednjih meseci, ovako, pod stare dane, kovao planove za budućnost i pisanje šahovskih knjiga, da mu javim...

“Znam, evo razgovaram s Milunkom o tome, oporim glasom, gotovo šapatom, prozbori Bora Ivkov, član čuvene “velike trojke YU šaha (Gligorić, Ivkov, Matanović), koja je poput tajfuna, uz asistenciju dr Petra Trifunovića i Vasje Pirca s početka pedesetih godina prošlog milenijuma izazvala tektonski poremećaj na šahovskoj planeti Zemlja, i u jednom naletu Jugoslaviji obezbedila status “večito druge” šahovske sile sveta, iza SSSR-a, čega se sećaju stariji čitaoci “Svedoka” i ljubitelji drevne igre.

Če Gevara gleda kako Svetozar Gligorić igra šah, Havana, 60-ih

Upravo onako kao što su to uradili ovih godina naši teniseri, Nole, Tipsa, Ana, Jelena, Ziki, Viktor, Bojana...Ili, kako to i danas radi Novak Đoković...

Dakle, nemoguća vest – UMRO GLIGA, brzinom munje obišla je planetu...

Sad, ali i nekoliko dana posle kad je Gliga sahranjen u Aleji velikana, gde mu je svakako mesto, kad je u Starom dvoru održana komemoracija, ostaju samo sećanja na Gligu, na Gligina epska šahovska ostvarenja i žal za prohujalim vremenom...

Ne bih, sad, u ovim setnim trenucima, da podsećam šta je ko rekao o Gligi, jer Gliga je sve rekao u 89 godina časno provedenog bitisanja na Zemlji, osim da primetim, da na komemoraciji nije bilo onih koji su uvek na Balkonu, kad se slave zlatne, srebrne i druge medalje... Zašto ih nije bilo? Nije pitanje ni za mene, ni za Vas, to je pitanje za njih.

Jer, kad smo tu, kod medalja, Gliga ih je osvojio, za svoju zemlju, naravno, bezbroj: jednu zlatnu, šest srebrnih, toliko i bronzanih, olimpijskih... Da ne brojimo medalje sa prvenstva Evrope, prvenstava Balkana, Mediterana, kao i pojedinačnih...

Razmišljajući šta sad da napišem, a da nije već napisano, setih se dva mala detalja iz svojih poslednjih susreta s Gligom...

Kad sam boravio u njegovom toplom domu, u Sundačićevoj 10, posle upada provalnika u njegov stan i kada je opljačkan, pričajući mi šta je bilo i kako je bilo, Gliga, onako šarmantno, sa diskrentim osmehom, kakav ga je držao do utorka 12. avgusta ove godine reče:

- Zamisli, provalnik me je vezao za stolicu i počeo da pretura po stanu. Od‌jednom, sede preko puta i upita me: “Da niste Vi Gligorić? Šahista?!”
- Jesam!

“Izvinite, da sam znao da je ovo Vaš stan i da ste Vi u pitanju, ne bih Vas opljačkao. Izvinite još jednom!“

Posle toga, pljačkaš je sa ukradenim stvarima, tiho, zatvarajući pažljivo vrata, napustio kuću Gligorića...

Drugom prilikom, kad me je Gliga pozvao da mi da disk sa svojom snimljenom muzikom i melodijama koje je sam komponovao, pričajući ponajviše o muzici, ali i ostalom, dogovorali smo se da napišemo zajednički knjigu “Gliga protiv ruske šahovske škole” (Gliga je odabrao partije i dao mi rukopis, ali ja nisam završio svoj deo...!), upitah Gligu, onako, iz potaje...

Pa, dobro Gligo, kako sve to što radite postižete i dokle to može tako?
- Znaš, Dinja, muzika je danas moja preokupacija, šah više to nije. Ali, planirao sam da živim 102. godine, a za kasnije, videćemo...

To sam, kasnije pričao svojim šahovskim prijateljima, i verujte mi na reč, bio sam ubeđen da, ako je Gligorić, tako rekao, da je sve dobro izračunao i da će posle 102 godine života, posle šaha, novinarstva, muzike, da usavršava, možda, kompjuteristiku, ili ko zna šta već drugo...

Na ovaj detalj iz susreta s Gligom, malo me je podsetio i treći član “velike trojke” uz Gligu i Boru, Aleksandar Beka Matanović na komemoraciji, kada je rekao da je podsetio Gligu, da “izvrsno stoji na tabeli najstarijih živih velemajstora na svetu, da je drugi iza Jurija Averbaha.”

“I to može da se nadmaši”, odgovorio je Gliga Beki na opasku da je Gliga drugi, najstariji živi velemajstor na svetu...

Da ne bih sad pisao o Gliginoj opsednutošću muzikom pomenuću svoj svog tekst od pre 33 godine(!!) “DISKOFIL HOĆE U KOMPOZITORE”, kada smo ja i moj kolega, fotoreporter Ivan Doroški, ovekovečili Gligin ulazak u svet muzike, radije bih se vratio šahu...iako je, kažu “sve već napisano”...

Na terasi Gligine kuće u Sundačićevoj, dok Gligina Dana kiflicama, kolačićima i raznim đakonijama, uz hladno, crno vino, ulepšavala razgovor, pričali smo o 1945. godini kada je Gligorić (tada nije još bio prvak Jugoslavije!), to je malo poznato, u Sofiji postao prvak Bugarske sa 15,5 poena iz 21 parije (dobio 11; izgunio  2;  remizirao 7)  i 1947. godini, kada je Gliga, prvi put, kao mlad i, relativno, nepoznati šahista iz Jugoslavije, u Varšavi pretukao slavne Ruse, pretekavši Smislova i, mislim Boleslavskog, za dva poena.

U 9 partija osvojio je osam poena, sedam pobeda uz dva remija, dok su Smislov i Boleslavski zaostali na deobi 2.-5. mesta u društvu Pahmana i Šajtara sa po 6 poena!

- Gligo, imao sam prilike da pročitam knjigu o Vama, “Put do velemajstora” autora Dušana Savkovića (brat Gligine supruge Dane, primedba autora), fantastično je napisana, posebno Vaš trijumf u Varšavi i pobeda nad Smislovim, kao i ono kako su vas besplatno šišali berberi u Poljskoj, jer ste “pokazali Rusima”?

- Jeste, Dule je to sjajno napisao, samo mali problem je što mnogo toga nije bilo baš tako, ali sad je – tako, sa osmehom odgovori Gliga...

Ne mogu da se setim kad sam prvio put razgovarao “za novine” s Gligom: da li je to bilo 1971, 1973, ili možda u Novom Sadu 1975, na najjačem YU šampionatu svih vremena, kada je Draško Velimirović ubedljivo pobedio i pomirio nadolazeći sukob generacija – odlazeće Gligine i dolazeće Ljubine?

E, posle toga se, naravno, sećam svega, a posebno nekih Gliginih posveta meni, kao one u njegovoj knjizi “Igram protiv figura”, na koju sam jako ponosan:

“Vladanu Diniću, mom mlađem kolegi...”

Šahistima sam se “duvao” kako eto priznaje i Gliga da smo kolege u šahu, a novinarima, da smo Gliga i ja kolege u novinarstvu!

Šalim se, naravno, ali u seriji tekstova, intervjua i feljtona s Gligom i o Gligi, sećam se Portoroža 1975. godine i velikog turnira na kojem je prvi put igrao Karpov kao prvak sveta i kapitalnog intevjua s Gligom: “Uvek među topovima”, na koji sam i danas – ponosan...

Igrajući, svojevremeno, šesdesetih i sedamdesetih godina aktivno šah, a mnogo više izveštavajući, kao novinar “Novosti” sa brojnih olimpijada, prvenstava Evrope, mečeva za prvenstvo sveta, ušao sam u svet crno-bele magije i svet Igre bogova (osmislio novinar Branislav Rakić) da mi je, sad, pri kraju novinarske karijere, pomalo žao što sam napustio izveštavanje u šahu, priče o šahistima, i prešao u tzv. političko novinarstvo...

Jer, iza šaha ostaju partije, a iza politike samo muke i traume. Čir, šećer, hipertenzija se ne računaju...

A, kako li je tek bilo gorostasu Gligi: bio je i šahista i novinar i muzičar... Ah da, sećam se da je dugo aktivno igrao fudbal i pod stare dane, sa svojim brojnim prijateljima, a o tim susretima na travi i betonu, pokatkad mi je o Gliginim dostignućima pričao moj svojevremeno učitelj novinarstva, i jedan iz legendarnih urednika tada velikih “Novosti” Mihailo Mika Rašić...

Hvala ti Gligo!

I za ono što si radio.

I za ono što si uradio!

I za ono što je kao tvoje stvaralaštvo ostalo nama.

Običnim smrtnicima, koji smo imali tu čast i zadovoljstvo da te poznajemo, da se družimo i da, evo sada, iz tvog prebogatog stvaralaštva, iz tvojih predivnih kombinacija, partija, završnica, i, dobro, muzičkih kompozicija pokušamo, perom da pridobijemo mlade – i da im objasnimo da život bilo koga nije predodređen i da najviše zavisi od samog čoveka.

Gliga je to – pokazao!