Rodomrsci koče nacionalnu strategiju

- Nacionalni program bi morao da obuhvati određene ciljeve sveukupnog razvoja države, društva, ali i sredstva kojima se ti ciljevi, interes, ostvaruju. Razume se da svaka koncepcija mora da pođe od toga šta je osnovni interes jedne nacije i kakvim sredstvima da se to ostvari.Program od nacionalnog značaja mora da sadrži osnovne vrednosti, elemente tradicije, naravno i teritoriju, prostor na kome će se realizovati. Kada je reč o sredstvima ona mogu biti demokratska, ili nedemokrtska.

Šta konkretno treba da sadrži dugoročni plan koji bi imao za cilj da zaštiti budućnost nacije, njen državni, nacionalni, privredni, kulturni interes? 

- To zavisi od snage i moći političke i intelektualne elite. Kada govorimo o današnjoj Srbiji , svedoci smo da se na političkoj sceni različito izražavaju nacionalni interesi. Slična situacija, u tom smislu, je i sa intelektualnom elitom u Srbiji. Sada možemo da govorimo o tome zašto je za nas od ogromnog, nemerljivog značaja očuvanje države, njenog suvereniteta.To je, priznaćete, u ovom momentu najvažnije. Na drugom mestu je da se sačuvaju nacionalne vrednosti, interesi Srba, koji su van teritorije naše države. Pogotovo na prostoru bivše Jugoslavije. Srbi su ostali na tim teritorijama i oni moraju da se zaštite i pomogne njihov razvoj i opstanak. Zatim da se odredi srpski nacionalni interes prema stranim evrospskim i nekim državama u svetu..Ono što je onespokojavajuće, jeste činjenica da u Srbiji danas postoje razlike u stavovima i prema unutrašnjem nacionalnom interesu i prema interesu Srba van matice i inostranom faktoru.Tu, nažalost ne postoji konsenzus.
 
Zašto nema tog konsenzusa?

- Veoma je bitno pitanje srpskog nacionalnog programa. O čemu se, zapravo, radi? Pokazalo se u ovoj višegodišnjoj krizi, a i gledano kroz istoriju, da u srpskoj naciji postoji nešto, što možemo da imenujemo rodomrscima. U 19. veku postoji gotovo jedno jedinstvo oko nacionalnog programa, a to je ujedinjenje Srba. Međutim, kasnije u 20. veku, a posebno u prethodne dve decenije, videli smo da u srpskom narodu postoji jedna „ struja” rodomrzaca. Pojedinci, grupe, stranke, koje rade protiv interesa vlastite nacije. Mogu argumentovano da navedem gde je sve to očevidno, pa da onda pokušam da dam odgovor zašto oni uopšte postoje. Neko bi možda mogao da kaže : „ Pa ne, to što oni rade, to je ustvari kritika nekog režima”. Međutim, svaka ozbiljna analiza pokazuje da te grupacije ne poštuju, ne vode brigu o državnim granicama. Jer, nacija se brani i postoji, zahvaljujući državi.Vidite, njihov odnos prema sopstvenoj državi, stranim državama, gde se inostranstvo pretpostavlja srpskim nacionalnom interesu, ali i njihov odnos prema prohujalim događajima razbijanja Jugoslavije, gde oni prihvataju optužbe na račun Srba za sve što se desilo na prostoru bivše SFRJ. Sada ignorišu velike i ozbiljne probleme naših sunarodnika koji žive van Srbije. Kada uzmete samo te činjenice videćete da postoji krug ljudi u Srbiji, kojem nije bitna briga o vlastitoj naciji. Od takvih ćete čuti da je Evropa put u raj. To je način da se nacionalni interesi podrede spoljnim. 

Otkuda kod Srba u ovako teškim trenucima grupacije koje zanemaruju ono što je svakoj ozbiljnoj državi na prvom mestu?

– Postoji i u istoriji fenomen ljubavi, ali i mržnje prema vlastitoj naciji. Gledano kroz prošlost mi smo na vrlo teškom terenu.Tu je evidentan pritisak Katoličke crkve.Bili smo vekovima izloženi drugim stravičnim pritiscima koji su dolazili sa različitih strana.To je ne samo uticalo na rastakanje, prelazak u drugu veru, već je i jedan od bitnih otežavajućih faktora za stvaranje srpskog nacionalnog programa.Dakle, činjenica da Srbi na Balkanu nisu teritorijalno homogeni. Nijedan drugi narod u Evropi nema tu nesrećnu okolnost. Nijedan narod na prostoru bivše Jugoslavije nije imao takve rodomrsce kao što su imali i imaju Srbi. Postoji stranka LDP, koja kaže:„ Neka ide Kosovo”, a Hrvatska neda Prevlaku, koja je goli kamen. Ne postoji Hrvat koji će pristati da se odrekne svoje teritorije.

Srbi su se, kao jedan od najstarijih naroda na Balkanu, odrekli sebe zarad jugoslovenstva. Utopili su sopstveni nacionalni program, a drugi su ga iskoristili.

Da li Srbija ima ljude koji bi bili sposobni da realizuju nacionalnu strategiju?

– Moramo imati u vidu činjenicu da živimo u vremenu strašnog pritiska globalnog kapitalizma, tržišta i ideje građanskog društva. To marginalizuje sve što je u vezi nacije, identiteta, pa i nacionalnog programa. Više nije važno za tu ideologiju kakve kolektivne vrednosti ima jedna nacija, bitno je kakvi su interesi pojedinaca i grupa. Ako živimo u takvom vremenu, onda je zaista enigma za srpsku inteligenciju, politiku, kako da se postavi i da odbrani nacionalni interes. Nažalost, jedan deo elite prihvata oberučke pomenutu ideologiju i očigledne su velike podele. Ipak, ono što postoji u Srbiji, a ne postoji u tolikoj meri u drugim narodima, je žilava borba za odbranu nacionalne autentičnosti, a bez iskonskih, pravih vrednosti nema opstanka. Ne znam kako će se završiti.

Kako onda projektovati ciljeve od strateškog interesa i šta nam je činiti?

– Ono što bih preporučio svima kojima je stalo do nacionalnih vrednosti je da razobličavaju grupe koje se zalažu za odnarođivanje i rado pristaju na iskorenjivanje. Kao mali narod treba da se borimo protiv onih koji bi da nas prevedu žedne preko vode. Naravno, odlučujuću ulogu u kreiranju globalne politike odigraće velike svetske sile. Ali, ne zaboravite da je identitet naroda vrlo osetljiv, jer niko ne može, sve i da hoće, da se odrekne svoje majke ili oca. Vidim da postoje vrlo ugledni, stručnjaci, intelektualci, gupe, koji mogu dobro da artikulišu ovaj problem, ali, da ne zaboravim da naglasim da je u našoj državi ogroman problem medijski pritisak. Mnogo su brojnije one kuće koje svakodnevno daju prednost globalističkim, proevropskim, nesrpskim konceptima i ličnostima.To su, uglavnom, osobe slabije intelektualne snage, ali koje su mnogo češće zastupljene u javnim glasilima. Druga grupacija teško dobija prostor i vreme. Ta pojava je zabrinjavajuća. Jasno je da iza svega stoji kapital. Interes tog kapitala je da se preko proevropskih snaga omogući njegovo uvećanje. Sve to otežava realizaciju ozbiljnog nacionalnog programa u Srbiji. Uostalom, pokušajte da se setite da li je organizovan i javni skup na temu nacionalne stretegije, ili da li mediji o tome pišu, govore. Najveći broj tribina, susreta, pa i emisija, napisanih tekstova vezan je za Srbiju u Evropi.
 
Kosovo i Metohija je, složićete se, najbolniji ispit za našu državu.

Plan inostranih politika, pre svega SAD i drugih moćnika, bio je da izuzmu Kosovo i Metohiju iz naše države samo zato da bi ubrzali proces građanizacije i srpskog iskorenjivanja. Kad su posegli za tolikim bombama, avionima, naravno da su imali na umu da planski razore srpski nacionalni interes. Pogodili su tamo gde je najosetljivije, najbolnije. Zbog toga je Kosmet i izabran. Čak su pristali na gaženje vlastitih civilazacijskih principa.Veliko je pitanje da li će oni uspeti. Istorija ide dalje. 
 

Razgovor vodila Biljana Živković