Хрватским хеликоптерима у ЕУ (преко Јариња и Брњака)

 „Што момак увече девојци обећа, ујутру се не важи“!

Ова народна пословица некако најбоље карактерише нашу спољну политику, и договорну дипломатију коју спроводимо последњих неколико година. Наводно, ми се све договоримо и срећни и задовољни, па малкице и заљубљени у ЕУ и САД, а они нас као изненада, оставе на цедилу. За разлику од девојке из пословице, нама се то нешто пречесто дешава, тако да се не може правдати наивношћу, него се може једино објаснити моралним посрнућем у политици, што прилично дискредитује етичност наше спољне политике.

Овакво наше понашање је иритирало чак и једног искусног дипломату, његову екселенцију амбасадора Руске Федерације Александра Конузина, да на једном од скупова у организацији неких невладиних организација које имају значајан утицај на владу, саспе у лице сушту истину. Ми већ предуго времена служимо сопствене непријатеље!? Да будем искрен, и сам бих волео да су нам:САД, НАТО, ЕУ и друштво, пријатељи, али они то нису, и то су небројено пута отворено и искрено показали, тако да њихова етичност стоји знатно изнад наше. Непријатно, али истинито. Једноставно, они се понашају сасвим у складу са својим интересима. И то је нормално. Њихово и наше понашање у том смислу не може да буде истовремено нормално.

Оно на шта се ми (у ствари наша власт) пецамо јесте парола о уласку у ЕУ. При овоме нам се потура да они то добронамерно раде тактиком „штапа и шаргарепе“, при чему се не каже да су и штап и шаргарепа у ствари казна и принуда, а и да се не односе баш на људе, него на неке друге. Они нам јасно кажу да ћемо статус кандидата за ЕУ добити чим ухапсимо Жику, Лазу и Перу, а да ћемо постати члан чим поменута тројка издржи вишедеценијску затворску казну за: рушење „кула близнакиња“, Хирошиму, Сребреницу, Нагасаки и крађу струје; кад сви будемо високи лепи и плави, и кад признамо Косово. Осим овог последњег, све остало је на тако дугом штапу да се шаргарепа и не види.

Чему овако дугачак увод? Па зато што још увек има неозбиљних покушаја да се замагљује наш истински положај, па је подсећање неопходно. Другим речима, врло грубо се покушава вређање интелигенције овога народа. На пример, данашња изјава владиног директора канцеларије за медије је такав пример. Изјава да ће „Данас доћи Еулекс на прелазе, а да косовски цариници и полиција ту "неће имати никакву улогу", јесте нешто што вас тера да зажалите што нисте Шиптар или Хрват на пример, па да се грохотом насмејете, него сте Србин, па вам то није нимало смешно. Напротив, жалосно је. Остаје да се надамо да они које овакав саветник саветује не мисле исто, и неће прихватити такав савет и констатацију, јер се пред њом може само занемети.

О чему се у ствари ради? Већ је много тога што се дешава на северу Косова познато. Наиме, немачка војска је запосела Јариње у среду, лично сам имао част да ме претресе у четвртак, да би у петак хрватски хеликоптери (опет) пребацили албанске полицајце и царинике (албанске, јер се заправо ради о оружаној формацији Велике Албаније, прим. аут.), још само фали „Скендербег“ дивизија, па да се вратимо седам деценија уназад. Блиц-криг се окончао за три дана, уз несебичну асистенцију хрватског „зракопловства“, иако смо колико до јуче обавештавани да су нам односи са Хрватском сада најбољи „од како је прасе реп искривило“.

Знамо шта је било, знамо шта је сада, али не знамо шта ће бити. Не знамо, али неке коцкице можемо сложити, то јест сабрати два и два, како би наредних дана били мање изненађени.

Власт нас већ годинама убеђује како је ЕУЛЕКС исто што и УНМИК, иако се већ по акрониму лако да закључити да то није тако. Даље, убеђује нас да је ЕУЛЕКС статусно неутралан, што је опет много климава констатација, јер ако је већина ЕУ земаља окупирала Косово и Метохију, зашто би њихови службеници (ЕУЛЕКС) радили супротно ставовима сопствених влада? Дакле, како су они успели да убеде наше политичаре да су статусно неутрални, то није баш јасно, али су ови убеђивали нас!? Да ли су заиста били убеђени у ту нелогичност или су се само правили да су убеђени?

Е, данас је ЕУЛЕКС и практично прешао „црвену линију“, и отворено се, логистички и оперативно ставио у службу владе у „Приштини“. Постао је, сада се већ слободно може рећи, борбена и безбедносна антисрпска формација, Тачијева ударна песница. Шта ово значи?

Веома је широк дијапазон притисака које „Приштина“ једва чека да примени како би етнички коначно очистила Србију, све до Рашке. У ствари они (а и неки у Београду) то зову борбом против криминала, али то више нико не схвата озбиљно (барем не би требало). Одлучност Срба са севера Косова да се одупре етничком чишћењу и насиљу са југа јесте сузбила Тачијеве амбиције да сопственим снагама то учини. Али у помоћ пристижу његови (а и наши) пријатељи из ЕУЛЕКС-а, који ће то за његов рачун са задовољством учинити, као што је било ово данашње запоседање административних прелаза. Како?

Нисмо ваљда заборавили грмљавину Ангеле Меркел да треба погасити све што је српско, а што је она крстила термином „паралелне институције“. То је након запоседања Јариња и Брњака на реду. Ко ће то да учини? Па наравно наш пријатељ у невољи – ЕУЛЕКС. На који начин?

По налогу из Приштине окупираће све што се може: општине, судове, информативне куће које нису подобне... За рачун Приштине, хапсиће све који се нађу на јавним и тајним оптужницама. Прво, виђеније Србе из политике и судства, а затим и било кога ко им се учини опасним. Закуца вам на пример на врата ЕУЛЕКС и само вам саопшти да вас је неки Шабан пријавио да сте му `99. украли телевизор, и одмах идете под сумњом да сте ратни злочинац у Гњилане у притвор на једно 15 дана, након чега ће вас пустити без извињења. Сваки Србин ће бити сумњив, нико неће бити спокојан а такав притисак треба издржати.

Следећи притисак ће се вршити на школе и факултете да се окану српских планова и градива, већ да је министарство образовања Републике Косова то које ће одредити шта да српска деца уче и где. Ко не буде послушан, ту је сада ЕУЛЕКС који је задужен за преваспитавање (деце и одраслих).

Коначни удар ЕУЛЕКС ће извршити на здравство. Недостатак лекова и медицинске опреме је нешто што је потпуно извесно, с обзиром на то да ЕУЛЕКС блокира промет робе на северу. Да би здравство на северу функционисало, биће принуђено да се окрене Приштини, а тада ће наступити бирократске заврзламе око регистрације и увоза лекова и разне друге смицалице. О несигурности која се у недостатку здравствене заштите може развити нема потребе ни говорити.

Ове могуће последице прелажења „црвене линије“ од стране ЕУЛЕКС-а не наводимо из жеље да се догоде, већ у нади да ће неко коме је то посао предузети мере да се избегну. И то веома хитно. Међутим, ако аргументи попут: 250.000 избеглих Срба, стотина киднапованих, продаја људских органа, отета приватна и државна имовина, нису довољни аргументи да се ефикасно реагује већ 12 година, велико је питање да ли ће се и колико ефикасно реаговати на будућа евентуална кршења људских права Срба и државе Србије на Косову и у Метохији. А времена је све мање.