Политика: Трошкови рада у Србији пет пута нижи у односу на просек ЕУ

 Најновији подаци Еуростата показују да су у прошлој години просечни трошкови рада по сату , у целој привреди, процењени на 33,5 евра у ЕУ и 37,3 евра у еврозони, што је за око пет одсто више него 2023. године. Најнижи трошкови рада су у Бугарској – 10,6 евра, а највиши у Луксембургу – 55,2 евра, а када је реч о просеку по сату, у Румунији износе 12,5 евра, Мађарској 14,1 евро, док су највиши у Данској – 50,1 и Белгији 48,2 евра. Када је реч о нашој земљи синдикати годинама упозоравају да су подаци алармантни, те да је повећање сатнице и унапређење услова рада од суштинског значаја како би се спречио масовни одлазак наших радника у потрази за бољим запослењем у иностранству. Tо и не чуди ако се зна да су трошкови рада у Србија у односу на просек Европске уније пет пута нижи.

Минимална цена рада у Србији за 2025. годину је повећана за 13,7 одсто, а у истом износу увећан је и неопорезиви део за послодавце. Тако је од 1. јануара ове године минималац без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање повећан са 271 динар на 308 динара (нето) по радном часу, а неопорезиви износ за послодавце са 25.000 динара на 28.423 динара.Чеданка Андрић, председница УГС „Независност”, каже за „Политику” да када је реч о трошку радне снаге подаци показују да они нису толико велики и да постоји простор да се повећавају зараде.

– Било би боље да стремимо ка средини те табеле, а подаци иду у прилог ставу синдиката да удео трошка послодаваца није тако велики и да је очигледно у другим земљама већи. Није радник у Србији препрека за остваривање профита, а то значи да би требало да су веће и минималне зараде – каже Андрић.

Иначе, по закону је обавеза синдиката да утврђују минималну цену рада у покушају да заштите најрањивије групе запослених.

– Свима нам је у интересу да се кроз колективне уговоре радницима обезбеди што више када је реч о зарадама – каже наша саговорница.

У Унији послодаваца Србије кажу да се синдикатима чини да увек има простора за повећање зарада, али да то у пракси није баш тако једноставно.

– Тешко је упоређивати те параметре у Европској унији и код нас. У односу на Немачку или неке развијеније западне земље које имају већи стандард постоји и могућност повећања зарада. Не можемо да се упоређујемо са земљама које имају већи БДП од Србије. Са друге стране постоје компаније и код нас које имају веће профите и могу да повећају плате – каже Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

Како објашњава, они послодавци који имају простор за повећање зарада, јер имају значајније профите, морају да помажу оне делове система где то није могуће. Зараде су се у Србији, каже наш саговорник непрекидно повећавале, макар у складу са инфлацијом.

Он подсећа да се трошкови рада код нас не обрачунавају на бруто износе, те запослени често нису свесни да њихова плата од 100.000 динара послодавца кошта 165.000 динара. Добро је да код нас на прави начин почиње да функционише тржиште рада, те да запослени већ могу да бирају послодавце који ће им платити више.

Подаци Евростата показују да су трошкови рада по сату порасли у свим земљама. Највећи раст забележен је у Хрватској (14,2 одсто), Летонији (12,1 одсто) и Литванији (10,8 одсто), а најмањи у Чешкој (1,3 одсто), Финској (1,8 одсто) и Луксембургу (2,1 одсто). За државе ЕУ ван зоне евра, трошкови рада по сату изражени у националној валути порасли су 2024. године у свим земљама, при чему су највећа повећања забележена у Румунији, Бугарској, Мађарској и Пољској .

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, каже за наш лист да ови подаци и чињеница да трошкови рада у Србији износе нешто више од пет евра говоре да читаву економску политику базирамо на ниској цени рада чиме су синдикати незадовољни.

– То је оно на шта указујемо, на низак стандард већине запослених у Србији, као и да је све у интересу света капитала који на ниској цени рада већине запослених остварују високе профите. Можемо да кажемо да је Србија земља јефтине радне снаге и да тиме привлачимо инвеститоре – каже Вуковић.

Синдикати сматрају да би што пре требало успоставити другачију стратегију у корист домаћих привредника како би били конкурентни. Пре свега, повећати зараде како би се запосленима у нашој земљи обезбедио достојанствен живот, а тиме бисмо повећали и домаћу потрошњу. Подаци о висини трошкова рада у Европи и код нас показују да у Србији има има простора за раст зарада, а да би се то и остварило неопходан је дијалог синдиката, послодаваца и владе који изостаје и који је тек сада неизвестан у оваквој друштвено политичкој кризи.

– Чињеница је да имамо деценијски терет на радницима, а он би коначно требало да се пренесе и на послодавце. Не треба занемарити и податак да смо једна од земаља са највећом неједнакошћу када је реч о односу имовине најбогатијих и најсиромашнијих. Он у Словачкој износи три према један, а у Србији 10 према један, каже потпредседник СССС. Синдикати упозоравају да имамо егзодус способних радника који одлазе у друге земље како би обезбедили бољу будућност и добили веће плате.

 Раст у свим земљама

 Подаци Евростата показују да су трошкови рада по сату порасли у свим земљама. Највећи раст забележен је у Хрватској (14,2 одсто), Летонији (12,1 одсто) и Литванији (10,8 одсто), а најмањи у Чешкој (1,3 одсто), Финској (1,8 одсто) и Луксембургу (2,1 одсто).

За државе ЕУ ван зоне евра, трошкови рада по сату изражени у националној валути порасли су 2024. године у свим земљама, при чему су највећа повећања забележена у Румунији, Бугарској, Мађарској и Пољској .

(Политика)