Zašto je halabuka oko prijemnog ispita promašena tema?

Danima i nedeljama unazad srpsko javno mnjenje potresa afera prijemnih ispita, odnosno "provaljenih" testova za upis u srednje škole, to jest problem obesmišljene male mature zahvaljujući činjenici da su mnogi đaci već imali rešenja koja je navodno izvesna službenica kriomice iznela iz štamparije, nakon čega su rešenja kupovana i distribuirana.

Da ne bude zabune, na samom početku, istaći ćemo da je cela ova neuspešna i propala procedura skandalozna i za svaku osudu kao i za adekvatne političke konsekvence, ali cilj teksta je da postojeću problematiku sagleda i iz još nekih uglova koji bi pružili mogućnost da se stvari sagledaju u mnogo drugačijem i važnijem svetlu!

Prvo pitanje upućeno ukupnoj javnosti glasi - kakav je moralno-kulturno-duhovni nivo našeg društva, građanstva, nacije pa naposletku i omladine - kada postoji ubeđenje da ćemo kupovinom rešenja za prijemni ispit kupiti i kartu za sopstvenu uspešnu budućnost? Odgovor je naravno jednostavan - nivo je katastrofalan i ako neko misli da će kupljenim rešenjima za prijemni ispit otvoriti sebi perspektivu grdno se vara. Budućnost će biti nemilosrdna, društvo beskrupuloznog kapitalizma u koji srlja većina čovečanstva pa i mi, pružiće priliku, brzima, pametnima, sposobnima, šampionima, ali i bezobraznima, spretnima, laktarošima i nemoralnima. Kako god bilo, kupljena rešenja na testu za malu maturu neće mnogo pomoći.

Drugo, ali ne manje važno pitanje ukupnoj javnosti glasi - zar je moguće da je sva štampa preplavljena natpisima vezanim za skandal u vezi sa testovima, a da se bezmalo niko nije zabrinuo nad činjenicom da nam se omladina deli na fanove Cece i Karleuše, da je jedna imala desetak hiljada, a druga sto trideset hiljada, prevashodno mladih, ljudi na svojim koncertima? Dakle, kulturna, odnosno kontrakulturna, to jest kič vododelnica kod našeg mladog naraštaja je da li su za ovu ili onu turbo-folk varijantu jeftine zabave lišene autentičnog umetničkog sadržaja.

Ostatak će biti na dolazećem „EGZIT“ festivalu drmusajući se u ritmu najšire palete didžejeva, uz ne male količine marihuane, tableta i slično. Čast izuzecima, koji su nažalost u manjini. Shodno rečenom, u situaciji u kojoj nam se duhovna hrana mladih u velikoj meri odvija u koordinatama Karleuša - Ceca - Egzit, debata o maloj maturi, kakva god da je, potpuno je sekundarna i drugorazredna. Ni matura od zlata u kojoj bi svi mladi građani Srbije automatski postali članovi Mense, ne bi nam vredela ni pet para kada imamo maločas pomenuto faktičko stanje!

Treće, a možda i pitanje za milion dolara glasi - A gde će to svi ti mladi ljudi, sa maturom ili bez nje, sa kupljenim testovima ili bez njih, sa masterima i doktoratima ili bez njih... raditi? U zemlji u kojoj već sada imamo milion nezaposlenih, prezaduženu i nelikvidnu privredu! Drugim rečima, silna društvena energija uložena je u problem male mature, a izostaje valjana debata o tome - gde će ta naša deca sutra raditi i od čega će živeti kada završe sve mature i sve fakultete? Da li će možda neki od njih umirati od pesticida berući višnje kod Kule kao što su neki radnici umrli pre nekoliko dana? Šta mislite da li su se u sudnjem času setili testa za malu maturu?

Četvrto pitanje upućeno političkoj vrhušci, nadležnim ministarstvima i prosvetnim vlastima glasi - da li je nekom palo na pamet da u obrazovnom sistemu počne mlade da uči potrebi da razmišljaju tržišno i u skladu sa preduzetničkim duhom? Da li ih neko priprema na sve surovije društvene uslove koje donosi divlji kapitalizam u kome kasirke u Beogradu i Novom Sadu nose pelene za odrasle kako ne bi gubile vreme na odlazak u toalet!? Da li je neko sistematski predočava mladima da je društvo, nažalost, podeljeno na malo bogatih, mnogo osiromašenih i veoma malo onih koji su između te dve kategorije i da će u budućnosti najviše šanse za uspeh imati oni koji osmisle kako da vrše usluge ili proizvode robu koju će bogata manjina moći i hteti da plati?

Pregršt je još pitanja od krucijalnog značaja za sadašnjost i budućnost naše zajednice, a prevashodno mladih ljudi i o njima valja raspravljati. Kada bi se gore navedena pitanja shvatila na ozbiljan način i kada bi se postavljeni problemi rešavali sistematski, a  kada bi moral, vrlina, rezultat i preduzetnički duh postali vladajuće vrednosti, nikome ne bi ni palo na pamet da iznosi testove iz štamparije, da ih prodaje, niti bi bilo zainteresovanih kupaca.

Autor je jedan od osnivača Treće Srbije