Svetski dan kontracepcije i njegovi sledbenici u Srbiji

Razlog je pokretanje u javnosti od strane ovog udruženja debate o kontracepciji, iako nije 26. septembar. Dakle, ovo udruženje je zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a uz podršku Ministarstva zdravlja organizovalo 24. ovog meseca panel diskusiju „Reproduktivno zdravlje i odgovorna javnost”. Šta su stručnjaci zaključili? Srbija je prva zemlja u Evropi po broju abortusa. Svake godine u našoj zemlji obavi se oko 150.000 abortusa. Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su u braku ili dugoj vezi, a godišnje se na abortus odluči i 6.000 devojaka od 16 do 19 godina starosti, kaže ginekolog GAK „Narodni front” dr Dejan Stojanović, a prenosi „Politika“.

Dr Snežana Pantić-Aksentijević, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja i rukovodilac Grupe za javno zdravlje je na diskusiji istakla da podrška države rešavanju problema abortusa postoji, da je izdvojeno od strane Ministarstva zdravlja 4.300.000 dinara za program podsticanja rađanja, da je važno da se smanji broj abortusa i da se poveća upotreba kontraceptivnih sredstava, jer je Srbija poslednja u Evropi po njihovoj upotrebi.

Predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje, dr Ana Mitrović-Jovanović je ukazala na predrasude nekih žena u Srbiji u vezi sa kontraceptivnim sredstvima da, kako ona kaže, „ona mogu da izazovu rak ili da goje“ i istakla da njeno udruženje već tri godine radi na podizanju svesti i edukaciji javnosti o ovoj tematici. Treba pomenuti i podatak iz istraživanja Ministarstva zdravlja da svaka treća žena u Srbiji između 15 i 49 godina koja ima stalnog seksualnog partnera koristi sredstva za kontracepciju (hormonsku pilulu, spiralu, kondom...) i to da je 90 posto žena koja se odlučuje na abortus udato.

I kao da je sve jasno! Zna se šta je glavni pokretač abortusa u Srbiji – neznanje. Ne znaju žene da, kako kaže dr Ana Mitrović-Jovanović, da „kontracepcija daje ženama slobodu izbora, uspostavlja emotivni i fizički balans, reguliše menstrualni ciklus, a predstavlja i terapiju akni“. Dakle, ona je nešto prelepo. A abortus je po njoj „legitiman izbor svake žene, ali apsolutno je neprihvatljiv kao najčešći vid planiranja porodice. Jer „uvek nosi brojne zdravstvene rizike: infekcije, mehaničke povrede, sterilitet, ali ostavlja i emocionalne posledice“

To reče i niko joj se na diskusiji ne suprotstavi. Lekari, ginekolozi i ostali, većina njih i dalje smatraju da je abortus nešto sasvim uobičajeno, zakonski prihvatljivo. Jedan od vidova planiranja porodice. Nešto poput vađenja zuba, davanja krvi! Jedino što njima i javnom mnjenju malo smeta je njihov broj. More, Srbi malo ste prekardašili! Ali i zato ima leka. Pilule, kondomi, spirale ne škode zdravlju, a sprečavaju trudnoću. Jer ipak, to nam je glavni cilj. Da nas bude manje, na manje škodljiv način. Pitaće će neko, a program podsticanja rađanja, šta sa njim? Dopustite mi da kažem: koliko budućih roditelja može da bude podstaknuto da rađa sa 4 300000 dinara. Da uzmemo njih 10000, koliko će svako dobiti pojedinačno? 430 dinara!

Ministartvo je zdravlja tu akciju, nekako uzgred, pokrenulo da se ne bi reklo da nije za porodicu. A, ustvari, i ono je za rešavanje problema abortusa kontracepcijom kao glavnim rešenjem. Da nije tako tako zar ne bi pokrenulo diskusiju sa drugim nazivom npr. „Rađajmo se Srbi“, a ne nekako tunjavo i nejasno i neborbeno „Reproduktivno zdravlje i odgovorna javnost”?

Još jedna stvar zapanjuje. Čitajući dnevne listove koji su pratili ovu diskusiju (Politiku, Danas, Blic), primećuje se da su njihovi novinari jednoglasno preneli stavove ovih lekara, a da nisu na primer zagrebali ispod površine i postavili pitanje da li je samo neznanje u vezi sa kontraceptivnim sredstvima glavni uzrok abortusa. Ili ima i nešto drugo? I niko od njih da postavi pitanje da li pravo na život i zdravlje imaju i nerođena deca osim budućih majki? Evo šta je u svojoj javnoj ispovesti o tome rekao dr Stojan Adašević, nekadašnji ginekolog, koji je prekinuo da vrši abortuse, a sada penzioner, u intervjuu „Reviji D“:

„Pobačaj nije samo problem pojedinca, već i okoline, društvene zajednice, nacije. On postaje jedan od glavnih načina na koji se jedan narod predaje samouništenju – kaže on i nastavlja – ja sam dobar deo svog života bio jedan od vodećih abortera ili utrobnih čedomoraca u Beogradu. Mogu da vam kažem da sam jedno vreme čak bio i prvi. Uradio sam više od 48.000 abortusa. Obavio sam ih onda kada nisam znao šta radim, kada sam smatrao da je dete živo tek od onog momenta kad se zaplače. Tako su nas učili. Ali, čovek se razvija i u svom životu menja shvatanja. Tako je bilo i samnom. Shvatio sam to onda kada sam imao prilike da posmatram na ekranu bebu kako cucla svoj palac u maminom stomaku.“

Niko od ovih gorepomenutih lekara, malo ko od javnosti ovo pominje. Ili ne znaju ili neće da objave ovu činjenicu, jer im ne ide u prilog. Njima, ginekolozima, koji po privatnim (a i državnim) klinikama uzimaju veliki novac za čedomorstva. Prećutkuju i to da su istraživanja pokazala da je krajem osme nedelje trudnoće, na primer, plod dug dva santimetra, njegova osnova mozga se tada jako povećala i formirala glavu koja raste relativno jače od trupa i zauzima gotovo polovinu čitave dužine embriona.

Da li se u javnosti i neki drugi uzroci pobačaja pominju? Ako se nešto govori o drugim uzrocima pobačaja, to su ekonomska kriza, želja žene da napreduje u poslu, u karijeri. Niko ne spori da su ovi razlozi važni, ali nisu presudni. Presudno je to da želimo komfor, lakši život. Da nam porodica nije prioritet... Da ni većini pojedinaca, a, državi pogotovo, nije to na prvom mestu da nam je glavno: u sebe, na sebe i pod sebe. Otuda bujaju ovakve „panel diskusije, debate“ sa ciljem da skrenu pažnju javnosti sa glavnog problema i da pomognu farmaceutskoj industriji kontraceptiva.

Ne postoje više bračni partneri, postoje seksualni partneri! Devojke od 15 godina po istraživanjima Ministarstva zdravlja imaju stalne seksualne partnere. Zato, kao da ovi novi glasnogovornici Svetskog dana kontracepcije viču iz sveg glasa: Za sluđeni srpski narod svemoguće pilule, spirale, kondomi! Smanjićemo broj abortusa, ali ni Srba za koju deceniju neće biti!

A mi, hoćemo li se probuditi, minut je do dvanaest? Da li ćemo se okrenuti od ovih što se tobože zalažu za porodicu, a stalo im je do nje kao do lanjskog snega? Probajmo da poštujemo, svako po svojoj mogućnosti, biblijsku misao: Rađajte se i množite se! Neće nam biti lako da je ispunimo, ali zarad opstanka i naše budućnosti bar je saslušajmo i mislimo o njoj što češće. I pomerićemo se jednog dana sa demografskog i moralnog dna.