Србија на прагу 2015 – све већи вожд у све мањој земљи

„Гавран сједне на дрво да ужива у свом комаду сира.

Тек што је то лисица опазила, одмах је пожељела тај залогај.

Дође дрвету и рече гаврану: „Ој, лијепа птицо,! Како је диван твој глас!“

Гаврану је та хвала годила. Отвори кљун, те развиче свој: „Квар, квар!“ Међутим је сир пао на земљу, а лија га дочека и поједе.“

(Езоп)

Примиче се нова, 2015, у којој народ државе српске постаје све сретнији. У ствари, рекао би Жан-Жак Русо, Србија је најсретнија земља од свих земаља на свијету. Врховни србијански вожд то народу пластично и свакодневно објашњава:

„Видите, да нас ништа не може скренути с правог пута. Ни поплаве, ни празна обећања о донацијама, ни пропаст Јужног тока, ни пљачкашке приватизације, ни тајкуни, ни корупција, ни исламски сепаратисти у Санџаку, ни војвођански аутономаши, ни уништен банкарски систем, ни обиље незапослених, ни инфлација, ни било што лоше што бисте могли још замислити“. „Поврх свега“, тврди он, а поводом Косова, „Запад уопште не врши пресију на нас да ми ту самопрокламирану државу на нашем територију признамо. А онда, успут, каже, као један од његових претходника, већ устаљену чувену реченицу: „Барем ја ништа о томе не знам“.

Његов дијалектички алтер его, министар вањских послова, додаје: „Ни Руси не врше пресију на нас“. Ђаво би га знао што би то могло значити, али ето, ни они не врше пресију.

Српска држава је, дакле, она којом више не владају тајкуни, економски је стабилна и просперитетна, суверена и гранично јасно оцртана, а служи и као фактор стабилности у региону. Барем тако тврде ММФ и Нијемци. Ови посљедњи се убише хвалећи Србију на сва уста, говорећи себи: „Кад је нисмо успјели уништити бомбама у два свјетска рата и 1999, уништит ћемо је хвалом. Како је њена елита екстремно ташта, испустит ће Косово из свог кљуна“

Али предсједник републике који, за разлику од свог предсједника владе, зна да ће признање Републике Косова од стране Србије бити услов за улазак ове посљедње у ЕУ, види ствари позитивно. На питање зашто сада инсистира на отварању ове теме, предсједник је рекао да му се чини да би Србија „у року од мјесец дана постала чланица ЕУ, уколико би одлучила да призна Косово као независну државу.“ (!!!) Очито је, да је предсједник одлучио да уђе у Гинисову књигу рекорда, барем што се тиче разумијевања политике и политичког предвиђања.

Честиткама српском, „одлучном“ путу ка ЕУ придружује се и Брисел који „поздравља“ самосталност Србије која је одлучила да не наметне санкције Русији. Ипак, за сваки случај, послао је српској влади четири хиљаде страница текста гдје се јасно означава што ова може куповати и продавати баћушкама. Толико о бриселској „демокрацији“ и софт-уцјенама.

Иначе, „нема више недодирљивих“, непрекидно понавља вожд, садашњи предсједник владе, први међу једнакима, а кога власт, како он тврди, уопће не занима. И стварно, читава Србија је то могла јасно видјети да када је дотични, у више наврата, пролазио кроз шпалире људи, ови су га непрекидно додиривали, њега и његове министре.

У овој држави просперитетног благостања и свијетле европске будућности, неки „неодговорни“ сталежи ипак штрајкују. „Ништа то није“, тврди један од министара. „Имамо ми наше штрајкбрехере који ће такве ситуације зачас средити.“

У Србији се, од недавно, откако је Република Косова ушла у Олимпијски комитет, убрзано развија индустрија политичких дронова, беспилотних летјелица. Наиме, када, убудуће, Србија буде са косовским Албанцима играла међународне утакмице у Приштини, она ће на терене пуштати те дронове обавијене српском заставом, а на којима ће писати: „Ово је Србија!“ Можда упали!

И, на крају 2014, а уз све могуће честитке народу који је будистички настројени јер зна да је патња судбина која се неда избјећи, да не заборавимо најважнију ствар: Евро-атлантске интеграције. Ни о томе „нитко ништа не зна“, али, ето, као случајно, министар вањских послова Србије је ових дана био у службеној посјети остатку Украјине управо у тренутку када је Рада, скупштина те земље, изгласала закон о престанку војне неутралности и дала приједлог за улазак у НАТО. Наравно, свака сличност са будућим гласањем Србије у парламенту о том питању је намјерна.