Споразум Цветковић-Чанак 2011. године

„Амандман ЛСВ који предвиђа да средства која је Војводина улагала у разне области буду пренета на покрајину је прихваћен и постаће саставни део закона о јавној својини, договорено је данас на састанку премијера Србије Мирка Цветковића и лидера ЛСВ Ненада Чанка“. Ова вест је медијски снажно представљена, малтене као да су Велика Британија и Србија потписале споразум о Косову.

Ко у оваквом и сличним војвођанскостатутарним споразумима не види рђаву будућност Србије, не разуме политику. То да председник републичке владе и лидер једне маргиналне странке, без корена у народу, праве споразум са далекосежним последицама, пример је поткопавања суштинског националног и државног интереса, схваћеног као напредак целине а не ужих делова и екстремних партијских интереса. Овде је реч о актуелној власти која тај интерес схвата као помагање унутрашње разградње Србије путем задовољавања економских, културних, правних и политичких појединих политичких групација, пре свега ЛСВ са осведоченим аутономашом Ненадом Чанком. Један коментар читалаца добро најављује следеће кораке – даће ова власт полицију и касарне.

„На заједничкој конференцији за новинаре“ - како то злослутно звучи. Председник владе и председник маргиналне странке који уцењује владу држе заједничку конференцију као да су на форму УН или под рефлекторима „међунардне заједнице“. Са новим лицем, пуштеном брадом, Чанак је рекао да ће Војводини поред осталог бити враћена имовина Војвођанске академије наука и уметности, легати, као и неопходна имовина за културне и научне потребе. „То је корак ка решењу вишедеценијске неправде, али нећемо одустати од борбе да се Војвођанима врати имовина коју су стицали годинама“, поручио је Чанак.

На ту себичну и нетачну причу Ненада Чанка мало ко у јавности одговара. Која је то војвођанска имовина а која београдска или шумадијска, или златиборска. Знамо како се стиче приватна имовина, али друштвено-државна је ваљда стварана циркулацијом новца из буџета и другим каналима, радници из Смедерава су градили у Кикинди као и они из Бачке Паланке у Крушевцу. Шта је правда за Ненада Чанка? Да се Војводина што више осамостали. Наравно, то је програм његове странке. Али та странка не прелази пет одсто подршке. Друге странке, бар јавно, на развој Војводине не гледају сепаратистички. А највећи број странака је антиаутономашки оријентисан. И ту је проблем. Како једна странка без већег утицаја у Војводини а никаквог у Србији тако мота око прста републичку владу. Како јој успева да као мањина постане одлучујућа већина у своју корист? Коју и какву политичку вољу репрезентује странка Ненада Чанка? То питање је за теорију али и за грађане који излазе на изборе. Прво је питање за теоретичаре демократије и изборног законодавства, а друго за оно искуство државне политике по којој је најважније узети власт па макар држава пропала. Да ли су Срби и грађани Србије спремни за такву политику или нису?

Разградања Србије дешава се због огорчене борбе владајуће коалиције за опстанак на власти. Зашто се прихвата уцена маргиналне политичке странке ЛСВ осим због опстанка на власти? ДС као водећа странка власти, морала би да каже – то није у интересу развоја и будућности државе и на то се не може пристати макар по цену нових избора. Не. То ДС не чини и јасно даје доказе о каквој политици странке је реч.