Slučaj Olaha Vincea, ili ko je zaista diskriminisan u "evropskoj Srbiji"

Jedna od udarnih vesti u svim medijima 8. januara, na drugi dan Božića, bio je "varvarski" napad na novosadskog romskog aktivistu i muzičara Olaha Vincea, koji je, kao po komandi, odmah izazvao bezbrojne osude i komentare zabrinutih medija i nevladinih organizacija. Za njih je ovaj incident bio samo još jedan dokaz daljeg varvarizovanja i netolerancije srpskog društva. Vince je, naravno, u svim vestima dobio udarna mesta i prigodne članke i komentare u Blicu, Danasu, Slobodnoj Evropi i ostalim medijima, ali bio je i "hed" na vestima B92 i "Javnom servisu". Sve ovo je, nažalost, logično i očekivano. Kao što je očekivano i to što, kada je istraga policije pokazala da je cela afera izmišljena, opet kao po komandi, jednake reakcije nije bilo.  

Po Vinceovoj priči, dok je šetao sa suprugom na Badnje veče, napali su ga šestorica muškaraca ispred kuće u "klasičnoj sačekuši", te su mu napadači uputili uvrede i pretnje po osnovu njegove nacionalne pripadnosti, zbog čega je, kako je rekao, bio toliko uplašen i istraumiran da je od straha „mokrio u krevet iste noći“. On je takođe naveo da je tokom druge polovine prošle godine dobijao anonimne telefonske i SMS pretnje i da su pretnje počele onog trenutka kada je u medijima izneo optužbe za korupciju i diskriminaciju, na račun gradskih vlasti u Novom Sadu, ali i na račun Nacionalnog saveta Roma i Kancelarije za inkluziju Roma Vojvodine.

Ovaj „romski aktivista“ napad je opisao kao još jedan od simptoma „povratka u devedesete“, da bi zatim uputio i pismo Peteru Langeru, direktoru Evropske dunavske agencije i generalnom koordinatoru Saveta podunavskih gradova i regija, u kome je gradsku vlast i direktora KCNS Andreja Fajgelja optužio za ekstremne desničare i klerikaliste, koji se naročito rasistički odnose prema Romima.

Iako u svom pismu iznosi ničim potkrepljene optužbe, Vince ima pravo da se oseća nezadovoljnim radom graskih vlasti, a to nezadovoljstvo možda potiče i zbog činjenice da je prošle godine dobio svega 50.000 dinara za organizaciju Internacionalnog romskog muzičkog i multimedijalnog festivala "NS Rom fest", zbog čega je protestovao i prošlog juna. Ovaj festival je organizovan 2011. i 2012. godine, kada je od gradskih i pokrajinskih vlasti dobio ukupno 1250000 dinara. Prošlogodišnji iznos bio je povod i da se Vince požali ombudsmanu na način raspodele sredstava za NVO, da bi nakon svega napad odjeknuo širom Srbije, kao još jedan dokaz varvarizacije srpskog društva.

Ovaj neprijatni incident su zatim osudili i svi akteri političke scene – od gradonačelnika Novog Sada, preko predsednika Vlade Vojvodine, do DS i LSV koji su u svojim saopštenjima osudili „atmosferu linča u društvu i porast nasilja u Novom Sadu” i, kako se navodi, nerazumevanja nadležnih za „majke koje više ne mogu da izađu u šetnju sa bebama, za roditelje čija deca nisu bezbedna na putu do škole, i za aktiviste koji se bore protiv fašizma i ekstremizma“ (saopštenje novosadskog odbora DS). Politički akteri u NS i APV su ipak zajednički utvrdili da Novi Sad nije i ne sme biti grad u kojem će se i posumnjati na diskriminaciju, niti uopšte može biti moguće da se neko nekažnjeno izvuče za prebijanje čoveka na njegovom kućnom pragu.

Vince je zatim primljen i u Gradskoj kući, gde je razgovarao sa članom Gradskog veća za zdravstvo Zoltanom Horvatom i šefom Kabineta SNS gradonačelnika Novog Sada Aleksandrom Petrovićem, koji su, takođe, valjda da ne zaostanu u civilizovanosti i multikulturalnosti za svojim političkim protivnicima, istakli da je napad na umetnika neprihvatljiv za multinacionalan i multikonfesionalan grad kao što je Novi Sad, te da će nadležni organi, u što kraćem roku, pronaći počinioce i privesti ih pravdi.

Nadležni organi su, međutim, zaista svoj posao odradili u najbržem roku, ali je slučaj Olaha Vincea dobio (ne)očekivani obrt – policija je utvrdila da je „romski aktivista“  sve izmislio i da je prijavio lažan napad i pretnje, zbog čega je PU Novi Sad saopštila da će protiv njega podneti krivičnu prijavu.

Istina je, dakle, brzo utvrđena, ali iako je većina medija objavila vest o Vinceovoj prevari, naknadno opovrgavanje nema istu težinu kojom može da pokrije prethodnu naširoko komentarisanu vest i njene negativne efekte. Takođe, nijedna stranka i NVO sada se nije oglasila prigodnim i pikantnim saopštenjima, niti su mediji koji su prednjačili u napadima našli za shodno da analiziraju zašto je Vince slagao i da li je, na primer, on sve uradio da bi imao dokaz političkog progona i time povećao sebi šanse za dobijanje azila u nekoj zapadnoevropskoj zemlji. Slučaj „Vince“ otvara takođe povod za istraživanja o zloupotrebama pozitivne diskriminacije iz čisto materijalnih pobuda, ali u „evropskoj Srbiji“ sve su to pitanja prekrivena „proevropskom“ maglom, u kojoj se neki sasvim dobro snalaze, sve dok policija ne počne da radi svoj posao.