Šarić – omiljeni državni (ne)prijatelj broj jedan

Hapšenje Darka Šarića je dobra vest – makar zbog privida pravde i mogućnosti da i u Srbiji ozbiljni kriminalci završe iza rešetaka – barem neki, i barem na neko vreme. Sve ostalo u vezi sa pljevaljskim narko-bosom odaje utisak dobro izrežirane predstave, koja treba da sakrije ono što treba da ostane sakriveno, a obelodani sve pojedinosti koje će pomoći da se ostvari politički scenario pripremljen za Srbiju posle izbora.

Do sada je izneto mnogo pretpostavki gde se odbegli narko-bos do hapšenja nalazio, a njegovo hvatanje se najavljivalo već više meseci. Da se nešto ozbiljno kuva, potvrdila je i izjava Aleksandra Vučića od 6. marta, koji je tada najavio da će Šarić biti uhapšen „u nedeljama koje dolaze“. Prema nekim tvrdnjama, Šarić je uhapšen još pre nedeljnih izbora, a ako je tačno da je lociran i uhapšen u Južnoj Americi, tajming njegovog isporučivanja Srbiji je mudro odabran. Da je Šarić uhapšen pre izbora, deo zasluga bi bio pripisan i onome ko je na čelu MUP-a, odnosno Dačiću, dok bi PPV-u problem napravio i propagandni kontraefekat, poput onog već čuvenog spasavanja iz Feketića.

Šarić je tako izvađen iz rukava po okončanju izbora, čime je stavljena tačka na pobedu SNS, uz daleko veći pozitivan odjek za Vučića, a i Nikolu Selakovića. Ali ako je Vučić zaista još pre dve nedelje znao da je hapšenje Šarića već gotova stvar, to je još jedan dokaz manipulacije celim slučajem. Sada je jasno i da se Šarić predao i da ga nije uhapsila policija ni Srbije ni Crne Gore, već da su u svemu verovatno odlučujuću ulogu imale američka CIA i DEA, što je posredno priznao i PPV zahvalivši „svim učesnicima u rešavanju ovog slučaja, a posebno američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji“.

Šarić je, dakle, uhvaćen negde u u Latinskoj Americi, mada ima indicija koje su više od običnog govorkanja da nije ni odlazio iz Crne Gore i da je sve ovo sa „nekim letom iz neke latinoameričke zemlje“ obična farsa, isporučen je u luksuznom avionu Crnoj Gori, gde je "zvanično uhapšen". I gde je „dobio pravo“ i da se vidi sa porodicom, dok su PPV i ministri pravde obe zemlje dobili priliku da slikanje i hapšenje iskoriste kao pokazatelj svog odlučnog rada i opredeljenja za borbu protiv kriminala. Njegovo hapšenje podseća pomalo na hapšenje još jedno čuvenog begunca, odnosno Milorada Ulemeka Legije, koji se takođe sam predao, a kada je Jočić, tadašnji ministar MUP-a, rekao da "nije bitno gde se krio i kako se predao, već da je u zatvoru", bio je izložen velikim kritikama i pritisku javnosti. U slučaju Šarića, pažnja se sa ovih „nevažnih“ detalja o tome gde je bio i ko ga je skrivao odmah usmerava na budući proces i njegovu „saradnju sa državom“, odnosno na pitanje da li će i ko sve iz prethodne dve-tri vlade biti uhapšen i optužen zajedno sa njim.

Ministar pravde Nikola Selaković je potvrdio da je „postojao kontakt između državnih struktura i narko-mafije“, a neke procene govore da je u tom „biznisu“ u Srbiji oprano oko četiri milijarde dolara, dok su Šarićevu mrežu u Srbiji činile desetine firmi u Srbiji i Crnoj Gori, nekoliko banaka, kao i desetine, ako ne i stotine saradnika. Posle Šarićevog hapšenja, ostaje da se vidi kolika je zaista ozbiljnost države u borbi protiv kriminala i ozbiljnost samog Aleksandra Vučića, jer može se reći da pravo pitanje nije ko je sarađivao sa Šarićem, već ko nije. Ako prestojeća istraga zaista zaore sve kriminalne brazde, Srbija će se okrenuti naglavačke, a ako sudstvo bude funkcionisalo kao do sada, Srbijom će se i dalje valjati stotine kilograma narkotika i prati prljavi novac, samo uz nove igrače.

Ako se taj crni scenario ostvari, to će biti samo potvrda da je cela predstava priređena samo da bi se iz srpske politike izbacili Ivica Dačić i SPS (čemu se, da je malo drugačija situacija, ne bi imalo šta prigovoriti) da bi se u novu vladu uveli Tadić i zajednički mentor Miki Rakić. Zatim bi, bez otpora SPS-a i Krkobabića, krenule „bolne“reforme“, koje će građani moći da podnesu samo pod dejstvom narkotika. Šarićevih ili nekih drugih, svejedno.