Prijatelj sa Andrićevog venca

Pamti li još neko ona “dva prijatelja što se svakog dana sastaju kod Tri lista duvana”? Seća li se danas ma ko Narcisa i Zlatoustog, Don Kihota i Sančo Panse, Robina i Malog DŽona, Robinsona i Petka, Zagora i Čika, Rokija i Apolo Krida, Tanga i Keša? Ima li ikoga ko se bez napora može prisetiti Prleta i Tihog, Jareta i Paje, Cveleta i DŽaje, Zeke i Bjeke, Vlade i Bajke?

Ne verujem. A ako neko slučajno i pamti, onda je ili kradom zapisivao i sačuvao imena negde u arhivi ili je zbog zgusnutog programa proslave Svetog Nikole praznovao i treći dan i propustio sve informativne emisije tog veličanstvenog 21. decembra 2009. godine.

Jer ko je tog dana proveo makar dva minuta ispred televizora, imaće sa čim da izađe pred unuke. Ko tog dana nije protraćio vreme uludo, otišao s devojkom na izlet, porodicom na sankanje i tome slično, e tome su oči ostale na ekranu a srce zauvek u Torinu. I taj zna da nije uludo protraćio svoj zemaljski život.

Tog je dana predsednik Tadić, vozač nad vozačima, navijač nad navijačima, premijer nad premijerima, pokazao i da je prijatelj nad prijateljima. Tog je dana otkrio najstrože čuvanu tajnu, tajnu nad tajnama, koju danas svako zna, osim onog ko je izabrao da ne zna. Predsednik Fijata, Serđo Markione, moj je prijatelj, obznanio je predsednik, dodavši kako je vrlo zadovoljan jučerašnjim razgovorom sa njim (http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=905&nav_id=399677).

Tog smo dana saznali da postoji prijateljstvo koje sve prašta. Prijateljstvo koje se ne obazire na propuštene ugovorne rokove. Prijateljstvo koje ne pravi pitanje hoće li prijatelj uplatiti 200 miliona evra, kako je ugovoreno ili 100, kako mu je zgodnije. Prijateljstvo koje čuva najveće tajne. Prijateljstvo koje ne naplaćuje penale i raskida neizvršene ugovore, nego ih aneksira. Prijateljstvo koje ne pita šta košta dok se pije i lumpuje. Jer šta su svi ti milioni gore-dole, kad su se prijatelji sreli, a drugi plaća lom.

Samo jednu stvar nismo doznali. Kada su dva prijatelja koja brišu sećanje na sva već viđena prijateljstva postali prijatelji – pre sklapanja ugovora Srbije i Fijata ili u toku njegovog „izvršenja”? Ali, zar je to važno?! Predsednik je i tako tumač nad tumačima zakona, pa će nam protumačiti da tu, u poslovima među prijateljima, nikakvog sukoba interesa nema i ne može biti.

A kome tog 21. decembra 2009. godine srce nije zaigralo, taj ili ga nema ili mu ničemu ne služi.