Правна проблематичност Резолуције 1244

У вези са Резолуцијом 1244 СБ УН поставља се питање њене правне ваљаности. О томе се у српској јавности готово ништа не говори, већ се Резолуција узима као датост, готово богом дана. А није тако и о томе треба да се говори.

По мени, то није правно ваљани акт, јер се њиме флагрантно повређује међународно право и суверенитет Србије. Наиме, чланом 2 тачка 7) Повеље УН прописано је да ништа у тој повељи не овлашћује УН  (а то значи ни СБ УН) да се мијешају у ствари држава чланица УН које су по својој природи њихова  унутрашња питања.

У члану 78 Повеље УН је прописано да се односи међу свим чланицама УН заснивају на начелу суверене једнакости, што је прописано и у члану 2 тачка 1) Повеље УН. Према томе, нема ниједна држава понаособ, а ни у оквиру СБ УН, право да се на било који начин, укључујући и резолуцију, мијеша у питање аутономије, да ли ће она бити суштинска, високог или највишег степена (као што чини СБ УН у Резолуцији 1244), јер су облици аутономије искључиво унутрашње политичко питање сваке државе, у конкретном случају некадашње СР Југославије, а сада Србије као њеног правног насљедника.

Осим тога, Резолуција 1244 је правно неваљана и зато што се њоме легитимише злочин агресије НАТО-а који је претходно извршен. Наиме, НАТО је без икаквог овлашћења СБ УН војно напао једну државу, окупирао дио њене територије и онда је тај злочин агресије СБ УН легитимисао овом Резолуцијом 1244 којом уређује размјештање трупа на КиМ под суштинском командом НАТО-а, како стоји у Резолуцији 1244, тј. под командом злочинца агресора. Таква Резолуција је супротна Повељи УН, у којој је, у члану 1 тачка 1), прописано да је циљ УН, дакле и СБ УН као органа УН, сузбијање аката агресије.

Најзад, чланом 103 Повеље УН је прописано да кад су на једној страни обавезе које држава има према Повељи УН, а на другој страни су државне обавезе према неком другом правном извору, предност, а то ће рећи јачу правну снагу, имају обавезе државе према Повељи УН.

Зато, узимајући у обзир све претходно речено, поуздано произлази да је Резолуција 1244 СБ УН правно неваљана, јер је супротна Повељи УН као највишем, боље рећи врховном извору међународног права.

То што је учинио СБ УН Резолуцијом 1244 је као када би држава најприје преко свог суда убицу који је убио човјека и отео му кућу ослободила од оптужбе за те злочине, а онда шеф те исте државе, или парламент или влада, том убици одлуком додијеле кућу убијеног и кажу да убица даље врши суштинску команду над кућом онога кога је убио.

(Аутор је редовни професор уставног права из Бањалуке)