Povika na Vuka, ili "Imperija uzvraća udarac"

Izbor Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predstavljao je, zbog velike diplomatske borbe koja ga je pratila, značajan uspeh Srbije i prvorazredni politički događaj u svetskoj politici. Uspeh je tim veći kada se uporedi sa dolaskom američkih zvaničnika Rikera i Gordona, čije direktive date političkom vrhu Srbije svedoče o teškom i niskom međunarodnom položaju Srbije, koja je suočena sa potpuno otvorenim diktatom SAD i njihovim jasnim davanjem do znanja koje su granice koje buduća Vlada Srbije neće smeti da pređe ako ne želi da se suoči sa američkom odmazdom. Jeremićev izbor bio je u vreme predizborne kamanje značajan adut za DS, da bi, nakon što su šanse demokrata da sastave vladu svedene na minimum, postao problem i za demokrate, a izgleda i za dolazeću vlast. 

Jeremićev izbor postignut je velikim delom zauhvaljujući aktivnoj podršci Kine, a posebno Rusije, kojoj je bilo veoma stalo i da na prestižno i ugledno mesto predsedavajućeg GS UN ne dođe Dalijus Čeukolis, ambasador Litvanije u UN, poznat po stavu o izjednačavanju nacističke Nemačke i SSSR. Kandidaturu Litvanije nisu podržale ni mnoge arapske zemlje pošto ona nije glasala za članstvo Palestine u UNESKO. Pri takvom odnosu snaga,  Jeremić je dobio podršku 99 država, a njegov izbor, bio je, bez obzira na to šta se u Srbiji misli o njemu, značajan diplomatski poraz SAD, koje su aktivno lobirale za Čeukolisa. 

Jeremićeve izjave nakon izbora, u kojima je on istakao da je dobio „izuzetnu priliku da uradi i neke velike stvari za Srbiju“, bile su povod za veliko nezadovoljstvo SAD, kao što je do nezadovoljstva zapadnih zemalja doveo i rascep koji je Beograd izazvao u istočnoevropskoj grupi zemalja zbog propasti sporazuma o jedinstvenoj kandidaturi Litvanije. SAD međutim, svakako nisu nimalo spremne da ostanu pasivan posmatrač njegovog rada, i kako navodi list „Danas“, u diplomatskim krugovima na Zapadu se najavljuje da Amerikanci spremaju neprijatna iznenađenja za Jeremića, počev od nametanja neprijatnih tema, među kojima i kosovske, u kojima će od njega biti traženo da sledi američku politiku.

Buduće aktivnosti Jeremića bile su i jedna od tema razgovora koje je Filip Riker, izaslanik Stejt departmenta, imao ovih dana u Beogradu, koji je po svemu sudeći preneo poruku da se od njega očekuje da u Njujorku da bude neutralan i ne nameće interese Srbije.

Uporedo s posetom američkih zvaničnika, u Srbiji je pokrenuta i jaka medijska kampanja, vezana za velike troškove koje će Jeremić imati tokom svog predsedavanja, koju su prema nekim podacima, inicirali Amerikanci. Nezadovoljstvo SAD poklopilo se sa unutarstranačkim previranjima u DS i ambicijama Dragana Đilasa, nakon čega su u javnost izneti podaci o finansijskim planovima i troškovima Jeremićevog predsedavanja. Kampanja ima za cilj da se građani Srbije ubede da je mesto predsedavajućeg GS UN nevažno i malo bitno u međunarodnim odnosima, a da se sam Jeremić diskredituje kao bahat i rasipan. Ona je, međutim, u potpunoj suprotnosti sa hvalospevima Jeremiću i politici Srbije, koji su neposredno posle njegovog izbora osvanuli u medijima, kada je to moglo da doprinese većem rejtingu DS u toku izborne kampanje. Tada je isticano da će mesto predsedavajućeg GS UN poboljšati percepciju Srbije u svetu i povećati ne samo njen ugled već i uticaj.

Okolnosti se u Srbiji brzo menjaju, pa je Jeremić od izbornog aduta DS postao problem, a njegove buduće aktivnosti prete da dodatno diskredituju ovu stranku, čiji opstanak ili neopstanak na vlasti očigledno zavisi samo od podrške Zapada. Tu podršku je DS umnogome izgubila, i u očajničkoj potrebi da naklonost povrati, vrh demokrata se pokazuje kao spreman da ponovo žrtvuje i diskredituje interese države.

Mesto predsedavajućeg GS UN nije nimalo nevažno u sistemu svetske politike, o čemu svedoči da lobiranje za ovu funkciju započinje godinama unapred. Pošto mu je ukazana velika čast, na Vuku Jeremiću je da dobijenu priliku i iskoristi, u najboljem interesu Srbije.