Poslednja kosovska igra žmurke, ili neposredna korist od intervjua predsednika Nikolića

Često se i obični ljudi, koji nisu politički profesionalci, služe rečima da bi prikrili svoje prave misli i namere, a pogotovo oni kojima je politika stalno zanimanje. Nije nimalo lako naslutiti njihove stvarne želje i ciljeve, odnosno, kakve poruke šalju i pristalicama i protivnicima, a i običnom svetu, dosadašnjim i budućim biračima. U svakom slučaju, oni ne govore tek onako što misle da je neophodno da nešto kažu (“Živ mi Todor, nek se drži govor”), već uvek sa određenom namerom. A koja je ona, zapravo, to je već pitanje na koje nije uvek moguće dati pravi odgovor.

Nedavni intervju predsednika Republike Radio-televiziji Srbije takođe je svojevrsna zagonetka. Iz njega je naša javnost saznala za poruku Johanesa Hana, evropskog komesara, u vezi sa priznavanjem i nepriznavanjem Kosova, koji je predsedniku neuvijeno objasnio da Srbija neće ući u Evropsku uniju dok ne prizna kosovsku republiku. "Mi vas sa nerešenim problemom Kosova i Metohije nećemo da primimo. Imamo jedan takav slučaj i više ga nećemo ponoviti”.

Predsednik je i sam bio zapanjen nedvosmislenim rečima gospodina Hana, pošto je, izgleda, zaboravio smrknuto lice svoga prethodnika na mestu prvog čoveka Srbije, kada mu je nemačka kancelarka usred Beograda objasnila šta ona (a time i Evropska unija) misli o mantri srpskih političara “ I Evropa i Kosovo”.

Na intervju predsednika Republike među prvima je reagovala ministarka zadužena za evropske integracije, Jadranka Joksimović, tvrdeći kako Srbiji niko nije postavio tako izričit zahtev, a sličnu ohrabrujuću poruku poslao je i doskorašnji predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Naši vodeći političari nisu krili da im se intervju Tomislava Nikolića ne sviđa. Pošto oni građane Srbije smatraju za malu decu kojoj se ne može sve reći, pogotovo na ovako otvoren način, u komentarima izjave predsednika Republike Nikolića jednoglasno su tvrdili da niko nije Srbiji postavio uslov da prizna Kosovo kako bi postala članica Evropske unije i da to nigde nije zapisano.

Ne pokazujući sumnju u Nikolićeve reči, bilo je očigledno da ih je najviše zbunila poruka Johanesa Hana. Međutim, naš ministar spoljnih poslova brzo se snašao i ocenio je kao privatno mišljenja evropskog komesara (da li je baš tako?). Zatim je u stilu kafanskih stratega, Evropskoj uniji poručio da najpre ona sama usaglasi svoj stav oko Kosova. Neka ga najpre priznaju i Kipar, Španija, Slovačka, Grčka i Rumunija koje to nisu učinile, pa neka tek posle to zahtevaju i od Srbije. On tako, a Evropska unija neka sad vidi šta će.

Sličnih reagovanja bilo je još, ali su ona - kao da je neko određivao njihovu jačinu – postepeno postajala sve tiša. A naročito pošto je obelodanjeno da su pedantni Nemci već ranije poslali poruku sa 11 tačaka bola i prebola koje Srbija treba da ispuni pre nego što uopšte počnu pregovori oko 35. poglavlja.

Malo-pomalo i onaj deo veoma slabo obaveštene srpske javnosti počeo je da shvata šta se, zapravo, događa, odnosno, da se od naše zemlje ne zahteva ništa novo, već samo da počne da ispunjava obaveze prema Briselskom sporazumu, a koje su našim građanima dosad bile potpuno nepoznate i zaključane iza sedam brava.

Ubrzo je stigao novi udarac, objavljen je novi uslov. Od Srbije se očekuje da izmeni Ustav, nesumnjivo, zbog uvodnog dela u kome piše da je “Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”. Na to je šef naše diplomatije i prvi potpredsednik Vlade, pošto je već zaboravio svoju prethodnu poruku Evropskoj uniji, spremno odgovorio da bi bilo dobro da promenimo svoj ustav pred ulazak u Evropsku uniju, prihvatimo sve primedbe ili sugestije EU i one se nađu u novom Ustavu.Valjda smatra da će mu se ove reči dobro zabeležiti tamo gde treba, a Srbiji šta Bog da.

Ma šta neko mislio o predsednikovom intervjuu i pitao se šta ga je navelo da građanima Srbije otvori oči i zbog čega je izabrao upravo ovaj trenutak (tajming, na novosrpskom) da to učini, nema sumnje da je sada kosovska igra žmurke srpskih političara sa narodom - završena. Bar kada je u pitanju 15% teritorije Republike Srbije.

A što se tiče predsednika Republike, ako on zaista misli da se Srbija ne sme odreći Kosova, bilo bi prirodno da se otvoreno pridruži onima koji tragaju za alternativama putu u ucenjivačku Evropsku uniju. Pitanje je samo koliko je on spreman da snosi posledice takve odluke po sebe i svoju užu porodicu.