Komentar dana | |||
Parada ponosa u Avganistanu |
petak, 11. septembar 2009. | |
Prema preliminarnoj istrazi NATO komisije, nemački pukovnik Georg Klajn glavni je krivac za smrt preko 100 ljudi, većinom civila, u severnoj avganistanskoj pokrajini Kunduz, jer je početkom septembra naložio vazdušni napad na osnovu "loše procene". Navodno se pukovnik oslonio na samo jedan izvor, tj. jednog lokalnog doušnika i naredio američkim vazdušnim snagama da raspale po mestu gde su se lokalni meštani skupili da izvuku gorivo iz cisterni koje su lokalni gerilci (ili, po zapadnoj štampi, „militanti“) oteli od NATO snaga.
Naravno, nemačko ministarstvo odbrane je odbacilo ove optužbe, nazivajući ih "jednostranim" i insistirajući da se sačeka dok celokupni izveštaj ne bude gotov. Da li je po sredi još jedno prebacivanje odgovornosti između NATO-saveznika za počinjeni ratni zločin u još jednoj zemlji koju je NATO napao a da ta ista zemlja nije napala ni jednu njegovu članicu? Ili je, možda, po sredi pokušaj da se skrene pažnja na daleko manje važne stvari - NATO-savezničke odnose, itd. od gole, nepobitne činjenice da je NATO pobio još nekoliko desetina nevinih avganistanskih civila? Po merilima koje su zdušno podržavale sve nemačke vlade od pada Berlinskog zida naovamo kada je reč o Srbiji, protiv obersta (tj. pukovnika) Klajna bi trebalo već sad podignuti optužnicu, a Klajn bi pred sudom trebalo da dokazuje svoju nevinost (dok je, pre pada pomenutog zida, u „slobodnim zemljama“ važilo načelo da je tužilac taj koji treba da dokaže krivicu optuženog). Nedostatak dokaza? Nema problema - Haški tribunal, koji ima punu podršku svih nemačkih vlada, proslavio se time što je prvo dizao optužnice pa tek onda skupljao dokaze. A čak i da se, posle više godina odlaganja početka suđenja, koje bi, razume se, oberst Klajn proveo u zatvorskoj ćeliji, ispostavi da nema dokaza koji neposredno vezuju oberst Klajna za ratni zločin nad civilima u pokrajini Kunduz, to ne znači da oberst nije kriv i da mu ne treba suditi. Kriv je po komandnoj odgovornosti jer nije uradio ništa da spreči zločin u nastajanju. To su haška merila koja podržavaju sve nemačke vlade kada je reč o suđenju oficirima koji nisu nemački već srpski, i koji ne ratuju u Avganistanu (istina, među arijevcima), već među svojim narodom u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Dakle, haška merila bi nalagala da optužnica protiv oberst Klajna bude dignuta već sad, i da nemačka vlada bude izložena međunarodnoj izolaciji, pa čak i sankcijama, dokle god je oberst Klajn na slobodi. Ali, avaj, globalizacija nije zahvatila i deljenje prava i pravde, tako da se čak i "univerzalna" načela i dalje primenjuju lokalno i selektivno, prema pragmatičnim potrebama glavnih "globalizatora". I ta činjenica izuzetno dobro sažima svo nečuveno varvastvo trenutnog "civilizacijskog" momenta. Naravno, ipak ni približno toliko dobro koliko i smrti hiljada i hiljada nevinih civila u zemljama NATO "operacija". Na kraju, šta, dođavola, Nemačka uopšte traži u Avganistanu? I šta bi to Srbija uopšte trebalo da ima sa tim? Oni još navodno love nikad dokazanog krivca za 11. septembar 2001, prolivajući novu nevinu krv. Naš 11. septembar, svake godine - Usekovanje Svetog Jovana Krstitelja - nas upravo poziva na suprotno - post, molitvu i uzdržavanje od zlih dela. Uključujući i učešća u združenim zločinačkim poduhvatima. |