NATO kao jedina alternativa aktuelne vlasti

Naime, teško da se može uopšte i govoriti o bilo kakvoj neutralnosti kada je spoljnopolitički kurs Srbije, čini se, već trasiran.

Naime, teško da se može u opšte i govoriti o bilo kakvoj neutralnosti kada je spoljnopolitički kurs Srbije čini se već trasiran. Istinska neutralnost morala bi da podrazumeva i saradnju sa drugim organizacijama i ugovorima koji predstavljaju alternativu Severnoatlantskoj organizaciji.[2] To bi, objektivno apsolutno koristilo Srbiji, ali naši cenjeni analitičari i savetnici predsednika republike uporno zatvaraju oči i ne žele da sagledaju jednu širu sliku koja nam govori kakva je trenutna konstelacija vojno-političke moći u svetu. Naravno, svaka ozbiljna država morala bi da ovo uzme u obzir ali je sasvim jasno zašto predstavnici aktuelne vlasti postupaju na ovaj način.

Sve ovo se najbolje vidi na osnovu toga što je Skupština Srbije izbegla da pošalje zvaničnu delegaciju, uprkos otvorenom pozivu, na zasedanje Parlamentarne skupštine Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti koja je održana 27. oktobra u Sankt Peterburgu.Naime, g. Grizlov, predsednik skupštine, uputio je pismo Slavici Đukić Dejanović u kome se predstavnici Skupštine Srbije pozivaju da zvanično prisustvuju zasedanju Parlamenta Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. U prvom pismu koje je poslanik Aligrudić uputio predsednici Narodne Skupštine stoji sledeće: „Očigledno je da ste pismo prikrili od narodnih poslanika i, da stvar bude još gora, dopustili predsedniku Odbora za inostrane poslove Dragoljubu Mićunoviću da odredi gđu Nadu Kolundžiju da na sednici predstavlja Narodnu Skupštinu”.

U narednom pismu g. Aligrudić ukazuje na činjenicu da je delegacija Skupštine Srbije sastavljena bez poziva koji je trebao biti upućen poslaničkoj grupi DSS-a.”Nakon prijema našeg pisma, obrazovali ste višečlanu delegaciju NSRS bez predstavnika DSS, čime ste grubo narušili prava građana i u isto vreme omalovažili organizatora skupa u Sankt Peterburgu”.

Naravno, predsednica skupštine je u pismu koje predstavlja odgovor na optužbe poslanika DSS-a odgovorila na tipičan način sledećim rečima: “Pre svega bih želela da Vas obavestim da je pismo gospodina Grizlova javni dokument koji je pristigao zvanično u Narodnu Skupštinu, prema tome, ne bi mogao da bude “prikrivan“, niti sam zbog bilo čega imala razloga za tako nešto”. Poslanik Aligrudić je ukazao na to da predsednica Skupštine izbegava odgovor i da “ne odgovara na činjenicu da je kao formalni predstavnik Skupštine na Parlamentarnoj skupštini OUKB određena Nada Kolundžija na način protivan poslovniku.”

Poslanik Aligrudić je ukazao na to da predsednica Skupštine izbegava odgovor i da “ne odgovara na činjenicu da je kao formalni predstavnik Skupštine na Parlamentarnoj skupštini OUKB određena Nada Kolundžija na način protivan poslovniku.”

Međutim, ključna činjenica je da se Nada Kolundžija, što ne predstavlja nikakvo iznenađenje, nije ni pojavila na zasedanju Parlamentarne skupštine u Sankt Peterburgu. Ova činjenica, sasvim dovoljno govori kakav je odnos predstavnika vlasti u Narodnoj Skupštini prema OUKB i kakav je zapravo nezvaničan spoljno-politički kurs Srbije. Samo, najveći problem je taj da se zvanična vlast upravo na “nezvaničan” način i odriče nekih pitanja koja su od fundamentalnog nacionalnog interesa. Možemo samo da strahujemo da će i pitanje Kosova kao i pitanje eventualnog članstva Srbije u NATO paktu biti rešeno na sličan način.