Mađarska ucenjuje Srbiju zakonom o restituciji

Srbija je usvojila zakon o restituciji kojim se sprečava povratak imovine onim licima koja su bila regrutovana u okupatorskim jedinicama za vreme Drugog svetskog rata. Mađarska je javno protestovala protiv tog zakona i čak zapretila mogućnošću uvođenja veta na samitu Evropskog saveta kada se bude raspravljalo o odobravanju kanditature Srbije za članstvo u EU u septembru.

Mađarski ministar inostranih poslova Janoš Martonji izjavio je da Mađarska vlada smatra srpski zakon neprihvatljivim “u moralnom, pravnom i političkom smislu“. Martonji je, više nego podesno, ovu izjavu dao nakon saopštenja preporuke Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

“Doći će do ozbiljnih problema ako Srbija ne reši problem (Zakona o restituciji). Mislim da sam to pomenuo kao ishod. Ne možemo i nećemo da odustanemo od bazičnih moralnih i političkih pitanja”, poručio je Martonji.[1]

Martonji smatra da to pitanje nije isključivo mađarsko-srpsko jer se navodno odnosi na princip uspostavljanja kolektivne odgovornosti koji nije u saglasnosti sa osnovnim principima EU. Martonji je rekao da je neprihvatljivo da deca i unuci ljudi koji su navodno oterani u rat treba da budu smatrani kriminalcima. Osim toga, i mađarske opozicione partije su se priključile vladi svoje zemlje u osudi srpskog zakona koji navodno ponovo oživljava princip kolektivne krivice.

Suprotnog mišljenja je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer koji je izjavio da je zakon o restituciji proučila pravna služba u Briselu i da ga komisija ne smatra  “diskriminatorskim u pravcu neke određene grupe”.[2] On je pri tome izjavio da će mnogo toga zavisiti od zakona o rehabilitaciji.

Vrlo je važno da zakon o rehabilitaciji donese očekivane rezultate i mi ćemo pratiti primenu tog zakona izjavio je Vensan Dežer. On je takođe izjavio da građani, ukoliko se javi problem sa diskriminacijom treba da se obrate vlastima a ukoliko to ne urodi plodom Ustavnom sudu.

Dežer je istakao da ne postoji jedan univerzalni princip za primenu zakona o restituciji u Evropi i da se on primenjuje shodno specifičnim okolnostima i potrebama između zemalja. Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da će administracija u Briselu biti u kontaktu sa vlastima u Mađarskoj i da će nastojati da primena pomenutog zakona bude u potpunosti transparentna. Predsednik skupštine Vojvodine Šandor Egereši je izrazio žaljenje zbog toga što skupština Republike Srbije i vlada nisu uzeli u obzir Rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice koju je parlament u Vojvodini usvojio još 2003. god.” Prema njegovim rečima, oslobađanje od kolektivne krivice, koja je u prošlosti neopravdano nametnuta pojedinim nacionalnim zajednicama, doprinosi razvoju duha tolerancije i međusobnog uvažavanja svih nacija koje žive u Vojvodini.    

Mađarski ministar inostranih poslova pri svojoj žalbi nije naveo, niti je i jednom rečju pomenuo jačanje međunacionalnih tenzija u Temerinu koje su kulminirale napadom na srpske mladiće u pomenutom gradu koji su pretučeni samo zato što su bili Srbi u sopstvenoj domovini.

Međunacionalne tenzije su sve jače u Temerinu tako da je Egereši morao da zatraži detaljan izveštaj policije o celokupnom događaju. “Nedopustivo je i veoma zabrinjavajuće to što je ovde reč o mladićima različite nacionalne pripadnosti. U poslednje vreme mnogo smo radili i uradili na unapređenju međunacionalnih odnosa i promovisanju tolerancije u Temerinu, koji je jedna od nacionalno najosetljivijih sredina".[3]

Odnosi Srbije i Mađarske su ovim postupkom ministra Martonjija zapali u krizu koja će se i te kako odraziti na suživot građana različitih nacionalnih manjina u Vojvodini a naročito u Temerinu. Izjave i ucene mađarskog ministra inostranih poslova samo dolivaju ulje na vatru i produbljuju krizi u odnosima između dve zemlje. S druge strane, Brisel je ostao neutralan, ali se nije ni protivio izjavi mađarskog ministra. Vensan Dežer je izjavio da je zakon proučen i da ga Komisija ne smatra diskriminatorskim ali Brisel će i dalje, što potvrđuje izjava Šilea, ostati neutralan po pitanju mađarskog stava i da će ga itekako upotrebiti ukoliko bude bilo potrebe za daljim ucenama Srbije. Pitanje je samo koja će naredna crvena linija biti koju naša vlada neće preći u pregovorima za konačni prijem Srbije u Evropsku uniju pošto smo svesni činjenice da se te crvene linije u svakoj etapi sve više pomeraju na štetu same države Srbije.