Коментар дана | |||
Мађарска уцењује Србију законом о реституцији |
петак, 14. октобар 2011. | |
Србија је усвојила закон о реституцији којим се спречава повратак имовине оним лицима која су била регрутована у окупаторским јединицама за време Другог светског рата. Мађарска је јавно протестовала против тог закона и чак запретила могућношћу увођења вета на самиту Европског савета када се буде расправљало о одобравању кандитатуре Србије за чланство у ЕУ у септембру. Мађарски министар иностраних послова Јанош Мартоњи изјавио је да Мађарска влада сматра српски закон неприхватљивим “у моралном, правном и политичком смислу“. Мартоњи је, више него подесно, ову изјаву дао након саопштења препоруке Европске комисије да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ. “Доћи ће до озбиљних проблема ако Србија не реши проблем (Закона о реституцији). Мислим да сам то поменуо као исход. Не можемо и нећемо да одустанемо од базичних моралних и политичких питања”, поручио је Мартоњи.[1] Мартоњи сматра да то питање није искључиво мађарско-српско јер се наводно односи на принцип успостављања колективне одговорности који није у сагласности са основним принципима ЕУ. Мартоњи је рекао да је неприхватљиво да деца и унуци људи који су наводно отерани у рат треба да буду сматрани криминалцима. Осим тога, и мађарске опозиционе партије су се прикључиле влади своје земље у осуди српског закона који наводно поново оживљава принцип колективне кривице. Супротног мишљења је шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер који је изјавио да је закон о реституцији проучила правна служба у Бриселу и да га комисија не сматра “дискриминаторским у правцу неке одређене групе”.[2] Он је при томе изјавио да ће много тога зависити од закона о рехабилитацији. Врло је важно да закон о рехабилитацији донесе очекиване резултате и ми ћемо пратити примену тог закона изјавио је Венсан Дежер. Он је такође изјавио да грађани, уколико се јави проблем са дискриминацијом треба да се обрате властима а уколико то не уроди плодом Уставном суду. Дежер је истакао да не постоји један универзални принцип за примену закона о реституцији у Европи и да се он примењује сходно специфичним околностима и потребама између земаља. Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је да ће администрација у Бриселу бити у контакту са властима у Мађарској и да ће настојати да примена поменутог закона буде у потпуности транспарентна. Председник скупштине Војводине Шандор Егереши је изразио жаљење због тога што скупштина Републике Србије и влада нису узели у обзир Резолуцију о непризнавању колективне кривице коју је парламент у Војводини усвојио још 2003. год.” Према његовим речима, ослобађање од колективне кривице, која је у прошлости неоправдано наметнута појединим националним заједницама, доприноси развоју духа толеранције и међусобног уважавања свих нација које живе у Војводини. Мађарски министар иностраних послова при својој жалби није навео, нити је и једном речју поменуо јачање међунационалних тензија у Темерину које су кулминирале нападом на српске младиће у поменутом граду који су претучени само зато што су били Срби у сопственој домовини. Међунационалне тензије су све јаче у Темерину тако да је Егереши морао да затражи детаљан извештај полиције о целокупном догађају. “Недопустиво је и веома забрињавајуће то што је овде реч о младићима различите националне припадности. У последње време много смо радили и урадили на унапређењу међунационалних односа и промовисању толеранције у Темерину, који је једна од национално најосетљивијих средина".[3] Односи Србије и Мађарске су овим поступком министра Мартоњија запали у кризу која ће се и те како одразити на суживот грађана различитих националних мањина у Војводини а нарочито у Темерину. Изјаве и уцене мађарског министра иностраних послова само доливају уље на ватру и продубљују кризи у односима између две земље. С друге стране, Брисел је остао неутралан, али се није ни противио изјави мађарског министра. Венсан Дежер је изјавио да је закон проучен и да га Комисија не сматра дискриминаторским али Брисел ће и даље, што потврђује изјава Шилеа, остати неутралан по питању мађарског става и да ће га итекако употребити уколико буде било потребе за даљим уценама Србије. Питање је само која ће наредна црвена линија бити коју наша влада неће прећи у преговорима за коначни пријем Србије у Европску унију пошто смо свесни чињенице да се те црвене линије у свакој етапи све више померају на штету саме државе Србије. |