Koje tajne o generalu Draži krije arhiv Ministarstva inostranih poslova

U Ministarstvu inostranih poslova Srbije postoje dva odeljenja koja čuvaju arhivsku građu veoma bitnu za proučavanje novije jugoslovenske i srpske istoriju. Kada bi se arhivski fondovi tih odeljenja otvorili do kraja za istoričare, koji su svojim radovima dokazali da su profesionalci u struci, pronašla bi se i brojna dokumenta bitna za utvrđivanje poslednjih dana đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića. Uvidom u njihov sadržaj onemogućile bi se svakakve tvrdnje koje izriču raznorazne osobe.

Ja sam pre više od 12 godina pregledao građu Političkog arhiva Saveznog ministarstva inostranih poslova (danas je to Ministarstvo inostranih poslova Srbije) tragajući za dokumentima vezanih za istoriju Srpske pravoslavne crkve. Nešto sam objavio u trotomnoj knjizi Letopis Srpske pravoslavne crkve 1946–1958. godine.

U tom istraživanju kopirao sam poneki dokument koji je mogao da koristi za neku drugu temu, za neka buduća vremena ili za nekog od kolega za koga sam znao da mu može biti od koristi. Tako sam zabeležio nekoliko signatura i kopirao dokumenta koja su se odnosila na generala Mihailovića. Čitajući svakakve izjave o Mihailoviću nameće mi se profesionalna obaveza da reagujem i ukažem na znatno ispravniji put i način za utvrđivanje istine.

Sporim tvrđenja visokog službenika Ministarstva pravde da će dokumenta, koja će, navodno, dobiti iz Londona od Britanaca kada sa njih skinu zabrane na korišćenje (a zabrana postoji da se ne otkrivaju tajne akcije britanske politike koja još uvek ima svoje repove u savremenim zbivanjima u Srbiji i sa Srbima) pomoći u rasvetljavanju detalja sudbine tela generala Mihailovića.

U Političkom arhivu Ministarstva inostranih poslova nalazila su se sledeća dokumanta:

1. Ambasada u Londonu obavestila je 17. jula 1946. Ministarstvo inostranih poslova, telegramom Str. Pov. Br. 558, da je kralj Petar II Karađorđević molio britanskog kralja i američkog predsednika Harija Trumana da se zauzmu kod jugoslovenskih vlasti u Beogradu za život generala Mihailovića: AMIP, Pa/1946, kutija 45 fascikla 17 str. 375.

2. Stanoje Simić, ministar inostranih poslova, obavestio je 15. jula 1946. ambasadora u Čehoslovačkoj o sledećem: „Izvršenju presude Mihailoviću niko ne može prisustvovati.“ AMIP, Pa/1946, Jugoslavija, kutija 45 str. 368.

3. Sava Kosanović, jugoslovenski ambasador u Vašingtonu, javio je 14. jula svojim nadređenim o prijemu kod predsednika Harija Trumana ali nije naveo o čemu su razgovarali. Javio je, međutim, o kratkom razgovoru sa britanskim ambasadorom u Vašingtonu i o odgovoru na pitanje kakvu očekuju presudu đeneralu Mihailoviću: “Njima bi bila najnezgodnija osuda Mihailovića na doživotnu robiju!” Nažalost, nisam sačuvao signaturu.

Prošle godine sam, prema dogovoru sa uglednim urednikom jednih beogradskih novina, otišao u Arhiv Ministarstva inostranih poslova da nabavim kopije trećeg dokumenta. Smatrao sam da ću to lako uraditi imajući u vidu da znam sistem pretrage. Međutim, dokument nije na mestu! Doznao sam, doduše nezvanično, da je u međuvremenu bilo izuzimanja arhivske građe iz fondova.

Čišćenja arhivskih fondova bilo je i u drugim beogradskim arhivima. No, to je za neku drugu priliku. Pod uslovom da to nekoga zanima.