Klozetska metafizika

Nedavno je objavljen podatak da je u Japanu broj muškaraca koji praktikuje mokrenje u sedećem položaju 2007. godine premašio 50%. Za nepunu deceniju, od nekih 15% muškaraca sa ovom navikom, stiglo se do većine, pa tradicionalni način sve brže odlazi u istoriju.

Kao glavni razlog za menjanje navika muškaraca navodi se higijena. Uvek zaokupljeni kosmičkim temama, naučnici su izbrojali koliko se tačno kapljica rasprskava pri različitim tehnikama mokrenja i zaključili da domaćica, iza muškarca koji mokri u sedećem položaju, mora da očisti tačno 226 kapljica manje. Imajući u vidu današnje higijenske standarde, 226 kapljica ne samo da je dovoljno dobar razlog da se od muškaraca očekuje da koriste toalet isključivo u sedećoj poziciji, već bi uspravno mokrenje lako moglo da postane kvalifikovano i kao „izazivanje opšte opasnosti“.

A za one koji još uvek nisu „seli“, jedan japanski istraživački centar razvio je i posebnu vrstu klupice, sličnu onoj za molitvu, uz čiju upotrebu se skraćuje putanja urina i tako smanjuje prskanje.

U Nemačkoj, skoro dva miliona taoleta opremljeno je specijalnim uređajem koji detektuje podizanje daske na ve-ce šolji i oglašava se upozorenjem: "Hej, ovde nije dozvoljeno mokriti stojeći i za to se plaća kazna. Ako ne želiš probleme, bolje ti je da sedneš!" Proizvođači ovog uređaja uveliko najavljuju i prodor na druga tržišta, između ostalih, britansko i italijansko.

Međutim, čini se da higijena nije i jedini, a možda ni najvažniji razlog zbog koga je uspravno mokrenje postalo nepopularno i progonjeno. Primedba koja se često može čuti, jeste da je uspravno mokrenje isuviše mačo i trijumfalističko, vulgarno i agresivno, te da degradira žene. Dakle, ne samo što nije praktično, već uopšte nije ni lepo.

U Švedskoj, na Univerzitetu u Stokholmu feministička grupa tražila je da se uklone pisoari, tvrdeći da su ekstremno seksistički po svojoj prirodi, jer mogu da ih koriste samo muškarci. „Sve moje prijateljice zahtevaju od svojih muževa ili mladića da sede“, prenosi britanski „Spektejtor“ izjavu jedne Šveđanke. „Mom bratu, na primer, na um ne bi palo da stoji. Među mladom, levom inteligencijom postoji stav da je to jedan ružan mačistički gest.“

U Norveškoj, jedna škola je donela odluku da dečaci moraju da sede dok mokre, što je izazvalo debatu u najvišim političkim krugovima. „Ljudsko pravo dečaka je da ne moraju da sede kao devojčice“, izjavio je tom prilikom Vidar Klepe, predsednik Demokratske partije. 

I Australija muku muči sa klozetskom represijom. Uoči Olimpijade u Sidneju, ženske organizacije tražile su da se pisoari u Sidneju zacementiraju. „Nadamo se da će to privući pažnju svetskih medija na ovaj večni simbol podređivanja. Ovo će biti poslednja generacija muškaraca koja će se služiti takvom taktikom ugnjetavanja kao što je pisoar. Ali, to će biti borba protiv mentaliteta pećinskog čoveka, koji je i dalje prisutan kod mnogo australijskih muškaraca“, izjavila je tom prilikom jedna od aktivistkinja.

Osim pritiska ženske populacije, sociolozi i psiholozi kao jedan od razloga za tako brzu promenu navika današnjih muškaraca navode i činjenicu da dečaci danas mnogo manje vremena provode na otvorenom, pa imaju manje prilika da iskuse tradicionalne muške „obrede prelaza“ u koje spada i mokrenje u dalj.

A da u pitanju nije trivijalna tema, pokazuje i studija objavljena 2000. godine u Nemačkoj, pod nazivom: „Mokrenje stojeći: poslednji bastion muškosti? Identitet i moć u jednom svakodnevnom maskulinom činu“. Klaus Šverma, autor studije, objašnjava: „Odlučnost sa kojom neki muškarci brane i zastupaju običaj mokrenja u stojećem položaju, pokazuje da se u ovom sporu ne radi samo o navikama i udobnosti. Da li je mokrenje stojeći čin muške identifikacije, simbolička demonstracija moći, demonstracija patrijarhalne moći nad ženama, demonstracija dokazivanja muškosti i muških (falusnih) fantazija?“ pita se Šverma, više onako retorički.

Dakle, očigledno je da pitanje pozicije pri mokrenju nije samo praktično, već mnogo više moralno i političko, te da uspravno mokrenje, taj muški „čin transcendencije“ kako ga je jednom prilikom definisala Kamil Palja, definitivno više ne predstavlja politički korektno ponašanje. A sudeći prema vestima koje stižu sa svih strana, nije više baš ni toliko uobičajeno. Još samo kada bi zaista bilo toliko „pogubno“ koliko neki tvrde, znali bismo da će uskoro, kada i poslednji stojeći patrijarhalci izumru, konačno zavladati mir u svetu.

Međutim, to se izgleda ipak neće desiti, budući da u isto vreme dok jedni pokušavaju da iskorene ovu prljavu i seksističku mušku naviku, drugi rade na tome da i ženama omoguće da „ustanu“, razvijajući razna pomagala za žensko mokrenje u stojećem položaju. Naprave poput "Go Girl!" naročito se preporučuju za putovanja, skijanje ili boravak u prirodi, a navodno imaju gomilu prednosti i po pitanju higijene. Štaviše, izgleda da uspravno mokrenje za žene pseduje jedan viši, simbolički značaj, što pokazuje i slogan: „Nemoj kroz život da ideš sedeći“ uz koji se Go Girl! prodaje. Paradoksalno, ali mada muškarcima ne pristaje, kada su žene u pitanju, mokrenje stojeći ne samo da je praktično, već nadasve lepo i poželjno. Takoreći transcendentno.