Коментар дана | |||
Клозетска метафизика |
уторак, 19. мај 2009. | |
Недавно је објављен податак да је у Јапану број мушкараца који практикује мокрење у седећем положају 2007. године премашио 50%. За непуну деценију, од неких 15% мушкараца са овом навиком, стигло се до већине, па традиционални начин све брже одлази у историју. Као главни разлог за мењање навика мушкараца наводи се хигијена. Увек заокупљени космичким темама, научници су избројали колико се тачно капљица распрскава при различитим техникама мокрења и закључили да домаћица, иза мушкарца који мокри у седећем положају, мора да очисти тачно 226 капљица мање. Имајући у виду данашње хигијенске стандарде, 226 капљица не само да је довољно добар разлог да се од мушкараца очекује да користе тоалет искључиво у седећој позицији, већ би усправно мокрење лако могло да постане квалификовано и као „изазивање опште опасности“. А за оне који још увек нису „сели“, један јапански истраживачки центар развио је и посебну врсту клупице, сличну оној за молитву, уз чију употребу се скраћује путања урина и тако смањује прскање. У Немачкој, скоро два милиона таолета опремљено је специјалним уређајем који детектује подизање даске на ве-це шољи и оглашава се упозорењем: "Хеј, овде није дозвољено мокрити стојећи и за то се плаћа казна. Ако не желиш проблеме, боље ти је да седнеш!" Произвођачи овог уређаја увелико најављују и продор на друга тржишта, између осталих, британско и италијанско. Међутим, чини се да хигијена није и једини, а можда ни најважнији разлог због кога је усправно мокрење постало непопуларно и прогоњено. Примедба која се често може чути, јесте да је усправно мокрење исувише мачо и тријумфалистичко, вулгарно и агресивно, те да деградира жене. Дакле, не само што није практично, већ уопште није ни лепо. У Шведској, на Универзитету у Стокхолму феминистичка група тражила је да се уклоне писоари, тврдећи да су екстремно сексистички по својој природи, јер могу да их користе само мушкарци. „Све моје пријатељице захтевају од својих мужева или младића да седе“, преноси британски „Спектејтор“ изјаву једне Швеђанке. „Мом брату, на пример, на ум не би пало да стоји. Међу младом, левом интелигенцијом постоји став да је то један ружан мачистички гест.“ У Норвешкој, једна школа је донела одлуку да дечаци морају да седе док мокре, што је изазвало дебату у највишим политичким круговима. „Људско право дечака је да не морају да седе као девојчице“, изјавио је том приликом Видар Клепе, председник Демократске партије. И Аустралија муку мучи са клозетском репресијом. Уочи Олимпијаде у Сиднеју, женске организације тражиле су да се писоари у Сиднеју зацементирају. „Надамо се да ће то привући пажњу светских медија на овај вечни симбол подређивања. Ово ће бити последња генерација мушкараца која ће се служити таквом тактиком угњетавања као што је писоар. Али, то ће бити борба против менталитета пећинског човека, који је и даље присутан код много аустралијских мушкараца“, изјавила је том приликом једна од активисткиња. Осим притиска женске популације, социолози и психолози као један од разлога за тако брзу промену навика данашњих мушкараца наводе и чињеницу да дечаци данас много мање времена проводе на отвореном, па имају мање прилика да искусе традиционалне мушке „обреде прелаза“ у које спада и мокрење у даљ. А да у питању није тривијална тема, показује и студија објављена 2000. године у Немачкој, под називом: „Мокрење стојећи: последњи бастион мушкости? Идентитет и моћ у једном свакодневном маскулином чину“. Клаус Шверма, аутор студије, објашњава: „Одлучност са којом неки мушкарци бране и заступају обичај мокрења у стојећем положају, показује да се у овом спору не ради само о навикама и удобности. Да ли је мокрење стојећи чин мушке идентификације, симболичка демонстрација моћи, демонстрација патријархалне моћи над женама, демонстрација доказивања мушкости и мушких (фалусних) фантазија?“ пита се Шверма, више онако реторички. Дакле, очигледно је да питање позиције при мокрењу није само практично, већ много више морално и политичко, те да усправно мокрење, тај мушки „чин трансценденције“ како га је једном приликом дефинисала Камил Паља, дефинитивно више не представља политички коректно понашање. А судећи према вестима које стижу са свих страна, није више баш ни толико уобичајено. Још само када би заиста било толико „погубно“ колико неки тврде, знали бисмо да ће ускоро, када и последњи стојећи патријархалци изумру, коначно завладати мир у свету. Међутим, то се изгледа ипак неће десити, будући да у исто време док једни покушавају да искорене ову прљаву и сексистичку мушку навику, други раде на томе да и женама омогуће да „устану“, развијајући разна помагала за женско мокрење у стојећем положају. Направе попут "Go Girl!" нарочито се препоручују за путовања, скијање или боравак у природи, а наводно имају гомилу предности и по питању хигијене. Штавише, изгледа да усправно мокрење за жене пседује један виши, симболички значај, што показује и слоган: „Немој кроз живот да идеш седећи“ уз који се Go Girl! продаје. Парадоксално, али мада мушкарцима не пристаје, када су жене у питању, мокрење стојећи не само да је практично, већ надасве лепо и пожељно. Такорећи трансцендентно. |