Kako da postanem bar kućni ljubimac?!

Nisam želeo da budem heroj! 

Dvaput, za kratko vreme.

I to u naprednom režimu mog dugogodišnjeg prijatelja i znanca - Aleksandra Vučića.

A, nije me ni pitao da li hoću ili neću?! A mogao je...

Prvi put sam bio heroj kad mi je OTEO PENZIJU i drugi put sada, kad je procenio da imam dovoljno godina (hvala Bogu, dogurao sam do sedamdeset, što želim i njemu) da bi me, onako osećajan kakav je (a dobro znam kakav je) ZATVORIO u četiri zida, od jutra do sutra, i da me sve vreme čuva od Kovida-19, bar do predstojećih izbora, kad budu, ako ih ikad bude.

Aco, hvala ti što brineš o meni, jer sam, po tvom mišljenju, izgleda, neuračunljiva osoba koja ne zna da brine o sebi?!

Istina, nisam baš siguran da si u pravu, iako si ti uvek u pravu, a i mojih sedam decenija iza ne daju ti za pravo da misliš da baš ne znam da brinem o sebi (preterao sam deo komunizma, titoizma, socijalizma, slobizma, dosizma i evo, već gotovo deceniju vlasti vučićizma). Usput, sačuvao sam živu glavu na beogradskom krvavom asfaltu devedesetih, Bagzije, Zmije, Bebe, Arkane, Giške, Legije, Zemunce, Surčince, Kosmajce, Čumeta, Duću, Kuma... Martovske demonstracije, petooktobarski prevrat, NATO agresiju, kao novinar i izveštač sa bratoubilačkih ratišta u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini... stavljao glavu, srce i pero na panj i u osiromašeni uranijum.

I, iskreno, tek sad shvatam, niko nije brinuo o meni, ni majka, ni otac, ni žena ni deca - kao Ti što brineš!

Hvala ti što se mesec i kusur dana osećam kao zatočenik Dvorca Zende, a pošteno da ti kažem, znajući te, ti ćeš i dalje da brineš...

Istina, ne znam, s kim si se od struke savetovao? Da li sa mojim drugarom iz Niš(a) Batom Tiodorevićem, iliti sa Darijom Kisić Tepavčević, ili, što da ne, možda Anom Brnabić, ili Goranom Vesićem...spisak je dug? Ali, zanima me, ko ti je baš rekao da je granica živ ili mrtav - 65 godina?!

Daj da ga ocinkarim, možda ti je ideju dao moj stari znanac, Vanja Bulić, novinar, koji mi malo-malo, pa sa ekrana TV Hepi poručuje - OSTANITE KOD KUĆE! Nije problem što si se savetovao sa Vanjom Bulićem, nego je smejurija da mi baš on preporučuje da neko kao ja mora da sedi kod kuće – a on ima TRI godine više od mene?!

I tu počinje problem - zakon, propis, uredba ili naredba je sve to - samo ako važi za SVE podjednako, ako je selektivna onda je to, srpski rečeno, zajebancija... Velika. Bez obzira na dozvole i izuzetne slučajeve.

Nego, Aleksandre, da te zamolim i ja nešto. A znam da si „slab“ na narod i da ti je posebno stalo do penzionera i našeg glasa... Ali, omogući nama koje si za naše dobro stavio u kućni pritvor, da nekako, makar preko veze (a Ti sve možeš), dobijemo status kućnog ljubimca (da ne kažem kera, psa, terijera ili pekinezera, a moze biti ježa, zmije ili aligatora...). Tako bismo svi, pa i ja, na osnovu Tvoje i velike brige Ane Brnabić za pse i kućne ljubimce, i mi dobili pravo da dvaput dnevno, u normalno vreme a ne u osvit zore jednom nedeljno, napustimo kuću i napravimo krug. Čak i osuđenici u zatvorima imaju pravo da idu u šetnju dvaput.

Da ovo učiniš – ne bi se ljutili ni MMF, niti Fiskalni savet. A mi penzioneri bismo mogli da pričamo kako nam je Vučić učinio!

Razmisli!

Ti umeš i da promeniš stav – sećaš se, od obećanja da ćeš da ukineš „Borkove sporazume sa Tačijem“ do toga da si ukinuo srpske institucije na KiM, od toga da ćete ukinuti agencije kad doćete na vlast – a broj ste povećali, do toga da nećeš smanjivati penzije pa si ih ipak smanjio...

Uostalom, kao što sam uveren da uprkos gromkim najavama da nećeš (opet) smanjivatiti penzije – ti ćeš učiniti to (opet), što bi kazao drug Tito - čim prije, znajući koliko te mi penzioneri volimo, koliko smo tek spremni da trpimo a i koliko si ti spreman da donosiš teške odluke u naše ime i na naš račun.

(Autor je glavni i odgovorni urednik „Svedoka“)