Коментар дана | |||
Кафкијански карактер оптужнице против Доналда Трампа |
понедељак, 10. април 2023. | |
Оптужница од 4. априла ове године, подигнута против бившег предсједника САД Доналда Трампа, прва је таква у историји САД, јер никада до сада није било кривичне оптужнице ни против једног другог америчког предсједника. Но, она је важна, не само због те чињенице, него и зато што се њеним пажљивим читањем између редова може спознати и поразно стање америчког друштва и нације у цјелини. Због тога ме не чуде изјаве, попут оне коју је убрзо по објављивању наведене оптужнице за Радиотелевизију Србије дао Стив Дејнес, амерички сенатор из Монтане, рекавши да су оптужбе против Трампа нечувене и политички мотивисане. Немам намјеру да овим текстом будем адвокат господина Трампа. Умјесто тога само желим у сажетом и свима разумљивом облику нашој јавности да приближим у чему се огледа право кафкијанство оптужнице против Доналда Трампа, због чега је она пораз правничке професије. Њу је истог дана када је отпечаћена објавио амерички портал ЦНБЦ на адреси https://cnb.cx/3KLIUUb, а убрзо затим она је била доступна и на порталу "Независних новина", на адреси https://bit.ly/3nXpFhE.
За разумијевање кафкијанског карактера ове оптужнице биће добро да се послужим једним примјером. Замислите да било кога од вас држава, оличена у свом јавном тужиоцу, оптужи да сте једног дана као предузетник у намјери да извршите превару и почините и друго кривично дјело, те да прикријете извршење кривичног дјела, сачинили и у ваше пословне књиге унијели лажне податке, унијевши у њих неки ваш пословни документ који има одређени број. Прво што бисте се запитали након читања овакве оптужнице било би, чекај, па коју превару сам то ја извршио, према коме, на који начин, када, у ком мјесту, као и које друго кривично дјело сам имао намјеру починити, односно прикрити? Ваше питање било би сасвим на мјесту, јер у претходно наведеним тврдњама ниједном ријечју ништа од свега тога није описано нити објашњено, а морало би да би оптужница била законита. Е, управо на такав начин је написана и комплетна оптужница против Доналда Трампа. Њу је, како пише одмах на њеном почетку, подигла велика порота Округа Њујорк, пред Врховним судом америчке савезне државе Њујорк. Садржи 34 тачке, којима се Доналду Трампу на веома неодређен начин ставља на терет да је наводно извршио 34 кривична дјела. Свака од тих тачака личи једна на другу, готово као јаје јајету, па ћу стога овдје цитирати само једну од њих, ону трећу. Дакле, у тој тачки се Трамп оптужује на сљедећи начин: "AND THE GRAND JURY AFORESAID, by this indictment, further accuses the defendant of the crime of FALSIFYING BUSINESS RECORDS IN THE FIRST DEGREE, in violation of Penal Law §175.10, committed as follows: The defendant, in the County of New York and elsewhere, on or about February 14, 2017, with intent to defraud and intent to commit another crime and aid and conceal the commission thereof, made and caused a false entry in the business records of an enterprise, to wit, an entry in the Detail General Ledger for the Donald J. Trump Revocable Trust, bearing voucher number 842460, and kept and maintained by the Trump Organization." Преведено на наш језик, Трамп је овом тачком оптужен за кривично дјело фалсификовања пословних исправа у првом степену, из параграфа 175.10 Кривичног закона, које је наводно учинио на дан 14. фебруара, или око тог датума 2017. године, у намјери да превари (?) и да учини друго кривично дјело (?), као и да прикрије извршење тих (?) дјела, и то тако што је сачинио и у своје пословне књиге лажно унио ваучер број 842460. Једино што је у претходно цитираном написано јасно је то да се Трамп оптужује за кривично дјело фалсификовања пословних исправа у првом степену, из параграфа 175.10 Кривичног закона, те да конкретна пословна исправа (ваучер) има број 842460. Ништа друго у овој тачки оптужнице није јасно, што једнако важи и за све остале 33 тачке, јер је и свака од њих написана на исти овај начин, уз једину разлику што се у тим осталим тачкама наводе други бројеви оних ваучера као пословних исправа.
Дакле, из овакве оптужнице ништа није јасно, усљед чега господин Трамп напросто не зна од чега да се брани. Јер, оптужница му ставља на терет да је имао намјеру да превари, али не каже ни кога је то намјеравао преварити, када, гдје и на који начин. Такође му се ставља на терет да је намјеравао учинити и друго кривично дјело, али опет нема ни ријечи објашњења о којем наводном дјелу се ради, на који начин га је Трамп намјеравао учинити, гдје, када и против кога. И најзад, оптужница износи голу тврдњу према којој је Доналд Трамп намјеравао да прикрије извршење кривичних дјела, али опет не каже ни о којим конкретно дјелима је ријеч нити како уопште уношење одређене пословне исправе у Трампове пословне књиге може прикрити та наводна кривична дјела. Појашњење свега тога, у смислу на који је указано, је цондитио сине qуа нон законитог и поштеног суђења. Наиме, само кад се, рецимо, наведе кога је то и на који начин намјеравао преварити Трамп, или које друго кривично дјело је хтио учинити и на који начин, може се провјерити и утврдити да ли се било које од тих кривичних дјела уопште може учинити уношењем одређене исправе у своје пословне књиге или би се, да оптужница садржи све то, већ из ње видјело да се у конкретном предмету не ради о било каквом дјелу које би било кривично дјело. Оптужница у овом случају, намјерно или не, управо пропушта да унесе те кључне детаље, иако би онај ко ју је подигао морао знати да су сва та појашњења неопходна у свакој оптужници, па и предметној подигнутој против господина Трампа, јер се само на тај начин омогућује остварење два циља који су сама срж правне државе. Први циљ се тиче остварења начела законитости, за које је у кривичном праву, између осталог, својствена вриједноста леx церта. Леx церта би, преведена на наш језик, значила захтјев да биће сваког кривичног дјела не само у закону него и у свакој оптужници буде прецизно, до детаља одређено, односно да свака тврдња из оптужнице буде конкретизована. Све ово је у служби остварења другог циља, а то је да се оптуженом лицу омогући одбрана, то јест да зна од чега се брани. Иако САД нису његов члан, ипак треба рећи како о важности свега претходно реченог свједочи и чињеница да и Римски статут Међународног кривичног суда за постојање кривичне одговорности захтијева остварење принципа леx церта у сваком појединачном случају, а то значи да се може започети кривични поступак против некога и то лице евентуално бити проглашено одговорним у том поступку само под условом да је тачно и одређено описано у чему се све састоји радња извршења која се оптуженом ставља на терет.
Нажалост, с обзиром на садржај предметне оптужнице против Доналда Трампа, ништа од свега реченог није испуњено у том предмету. Због тога ће господину Трампу бити немогуће да се брани и одбрани од такве оптужнице која, тако правно дефектна, није смјела ни да уђе у судницу. Таква каква је она не служи владавини права. Једино чему може да послужи јесу нечије дневнополитичке потребе, чиме америчко правосуђе даје основ за тврдње каква је и тврдња америчког сенатора Стива Дејнеса да су: "… и републиканци и демократе, обје стране, осудиле оно што се дешава у Њујорку. То су прекршаји које окружни тужилац претвара у кривичне оптужбе и то је нечувено, то су политичке оптужбе и обје стране, и републиканци, и демократе, узнемирени су због онога што се дешава у Њујорку." Поред тога, правно дефектна оптужница против Трампа неће од цијелог процеса против њега направити само политичку суданију, него ће и Трампа дословно претворити у Јозефа К, лика из Кафкиног романа "Процес", који од почетка па до краја поступка није (са)знао за шта је оптужен и осуђен. Све то нам у исто вријеме говори и о поразном стању америчког друштва и нације у цјелини. |