Izgubljeni autonomaški kompas

Pre nekoliko godina bivši nemački ambasador Andreas Cobel pripretio je Srbiji da će u slučaju otpora nezavisnosti Kosova izgubiti tzv. Sandžak i Vojvodinu, a danas, pošto je Nemačka postala „strateški partner“ koji Srbiju treba da uvede u EU, poruke cobelovskog tipa počele su da stižu iz Ankare, koja uz tradicionalnu slatkorečivost povlači poteze koji su direktna pretnja stabilnosti ionako poljuljane i slomljene Srbije.

Turska ne odustaje od ideje stvaranja jedinstvene islamske zajednice na Balkanu pod svojim pokroviteljstvom, uz punu i aktivnu podršku vlastima u Prištini. Nedavno se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan 21. januara susreo u Ankari, na sastanku zatvorenom za javnost, s Hašimom Tačijem, posle koga nisu davane nikakve izjave. Zatim, samo sedam dana kasnije na sajtu turske novinske agencije „Anadolija“, osvanuo je tekst sa naslovom „Vojvodina nova republika na Balkanu“, u kome se potencira da je Vojvodina „novo žarište“ i na meti ekstremista i srbijanskih centralista, kome preti nova „jogurt revolucija“.

Povod za članak nađen je u lepljenju plakata „Vojvodina republika“ , koje su u Novom Sadu lepili pripadnici Vojvođanske partije, podstaknuti kako se kaže u tekstu, „nizom antivojvođanksih incidenata“ i zahtevima za ukidanjem pokrajine. Autor Faruk Vele dao je prostor Đorđu Subotiću, predsedniku nevladine organizacije Vojvođanski klub, da ponovi zahtev da Vojvodina bude suverena republika u federativnoj Srbiji, i već otrcane fraze o krivici Srbije za „civilizacijsko“ i svako drugo zaostajanje Vojvodine. Subotić ide i korak dalje, tezom da bi „Vojvodina bila ozbiljna država u Evropskoj uniji da 1988. godine Slobodan Milošević nije potpalio jogurt-revoluciju“, a još dalje ide drugi sagovornik Janja Nojman Beč, koja iznosi vrlo grube optužbe na račun Srbije, potencirajući da postoje „nepremostive razlike između Srbije i Vojvodine koje se mogu držati zajedno samo silom, kao što se sada i radi“. Vojvodine će, kaže, biti koliko bude borbe za nju, a „ mladi mogu da iznesu tu borbu za Vojvodinu'', poručila je Nojman, koja uprkos svom visokom obrazovanju, neprestano iznosi i brojne falsifikate vezane za istoriju Srbijei Vojvodine. 

Janji Nojman Beč inače je doktorirala sociologiju na univerzitetima u Zagrebu i Kembridžu, javnosti je od 1991. poznata kao antiratni aktivista, a od 1994. kao istraživač genocida i članica svetske Asocijacije istraživača i profesora genocida. Takođe se aktivno zalaže za Vojvodinu republiku, a jedan je od učesnika prošlogodišnje Četvrte vojvođanske konvencije, koja je istakla zahtev za izmenama uređenja Srbije. S obzirom na reputaciju, njen izbor za sagovornika navedenog članka svakako nije slučajan, jer daje težinu optužbama upućenim Srbiji i Beogradu, ponovo prokazanim kao sedište centralizma, naconalizma i tzv. srpskog fašizma.  

Pored Beograda, za Janju Nojman Beč još veće zlo je Republika Srpska, koja joj, po njenoj nedavnoj izjavi (takođe za agenciju Anadolija) liči na jednu hijenu koja se hrani mrtvima, a ne živima, koja se ceri, a niz lice joj cure krvave sline“.[1] Vojvodini nije mesto u takvom društvu, smatra Nojman, koja već duže vreme potencira da je potrebno raspisati referendum na kome građani pokrajine treba da se izjasne da su za republiku, i ujedno žali što Vojvodina nema političku elitu da se suoči sa realnošću  i „krene u preokret“.

Ideja Vojvodine kao republike unutar savezne države izneta je prošle godine na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji, a ona je u javnosti dočekana onako kako zaslužuje, odnosno kao projekat male grupe uglavnom bivših političara koja nema većeg uticaja na građane Vojvodine, niti snage da svoj projekat sprovede u delo.  Ideja republike ne nailazi na odziv najvećeg dela građana severne pokrajine, i svakako da ona ne bi imala nikakvu težinu da se ne promoviše od centara moći kojima je potrebno još jedno sredstvo pritiska na Srbiju. Ovog puta, verbalna podrška tim marginalnim grupama došla je iz Ankare. Svakako da bi bilo neutemeljeno reći da su najnovije akcije i istupi „republikanaca“ i „republikanki“ iz Vojvodine usklađeni sa dešavanjima oko Kosova i porukom poslatom iz Turske. Ali,ako oni nisu svesni trenutka u kome deluju, a takođe i kome i kada daju svoje izjave, onda su očigledno uveliko izgubili kompas.