Изгубљени аутономашки компас

Пре неколико година бивши немачки амбасадор Андреас Цобел припретио је Србији да ће у случају отпора независности Косова изгубити тзв. Санџак и Војводину, а данас, пошто је Немачка постала „стратешки партнер“ који Србију треба да уведе у ЕУ, поруке цобеловског типа почеле су да стижу из Анкаре, која уз традиционалну слаткоречивост повлачи потезе који су директна претња стабилности ионако пољуљане и сломљене Србије.

Турска не одустаје од идеје стварања јединствене исламске заједнице на Балкану под својим покровитељством, уз пуну и активну подршку властима у Приштини. Недавно се председник Турске Реџеп Тајип Ердоган 21. јануара сусрео у Анкари, на састанку затвореном за јавност, с Хашимом Тачијем, после кога нису даване никакве изјаве. Затим, само седам дана касније на сајту турске новинске агенције „Анадолија“, освануо је текст са насловом „Војводина нова република на Балкану“, у коме се потенцира да је Војводина „ново жариште“ и на мети екстремиста и србијанских централиста, коме прети нова „јогурт револуција“.

Повод за чланак нађен је у лепљењу плаката „Војводина република“ , које су у Новом Саду лепили припадници Војвођанске партије, подстакнути како се каже у тексту, „низом антивојвођанксих инцидената“ и захтевима за укидањем покрајине. Аутор Фарук Веле дао је простор Ђорђу Суботићу, председнику невладине организације Војвођански клуб, да понови захтев да Војводина буде суверена република у федеративној Србији, и већ отрцане фразе о кривици Србије за „цивилизацијско“ и свако друго заостајање Војводине. Суботић иде и корак даље, тезом да би „Војводина била озбиљна држава у Европској унији да 1988. године Слободан Милошевић није потпалио јогурт-револуцију“, а још даље иде други саговорник Јања Нојман Беч, која износи врло грубе оптужбе на рачун Србије, потенцирајући да постоје „непремостиве разлике између Србије и Војводине које се могу држати заједно само силом, као што се сада и ради“. Војводине ће, каже, бити колико буде борбе за њу, а „ млади могу да изнесу ту борбу за Војводину'', поручила је Нојман, која упркос свом високом образовању, непрестано износи и бројне фалсификате везане за историју Србијеи Војводине. 

Јањи Нојман Беч иначе је докторирала социологију на универзитетима у Загребу и Кембриџу, јавности је од 1991. позната као антиратни активиста, а од 1994. као истраживач геноцида и чланица светске Асоцијације истраживача и професора геноцида. Такође се активно залаже за Војводину републику, а један је од учесника прошлогодишње Четврте војвођанске конвенције, која је истакла захтев за изменама уређења Србије. С обзиром на репутацију, њен избор за саговорника наведеног чланка свакако није случајан, јер даје тежину оптужбама упућеним Србији и Београду, поново проказаним као седиште централизма, нацонализма и тзв. српског фашизма.  

Поред Београда, за Јању Нојман Беч још веће зло је Република Српска, која јој, по њеној недавној изјави (такође за агенцију Анадолија) личи на једну хијену која се храни мртвима, а не живима, која се цери, а низ лице јој цуре крваве слине“.[1] Војводини није место у таквом друштву, сматра Нојман, која већ дуже време потенцира да је потребно расписати референдум на коме грађани покрајине треба да се изјасне да су за републику, и уједно жали што Војводина нема политичку елиту да се суочи са реалношћу  и „крене у преокрет“.

Идеја Војводине као републике унутар савезне државе изнета је прошле године на Четвртој војвођанској конвенцији, а она је у јавности дочекана онако како заслужује, односно као пројекат мале групе углавном бивших политичара која нема већег утицаја на грађане Војводине, нити снаге да свој пројекат спроведе у дело.  Идеја републике не наилази на одзив највећег дела грађана северне покрајине, и свакако да она не би имала никакву тежину да се не промовише од центара моћи којима је потребно још једно средство притиска на Србију. Овог пута, вербална подршка тим маргиналним групама дошла је из Анкаре. Свакако да би било неутемељено рећи да су најновије акције и иступи „републиканаца“ и „републиканки“ из Војводине усклађени са дешавањима око Косова и поруком послатом из Турске. Али,ако они нису свесни тренутка у коме делују, а такође и коме и када дају своје изјаве, онда су очигледно увелико изгубили компас.