Izborna terapija

Globalna kriza i njene prateće lokalne manifestacije su pred vratima. Mi krizu nismo prizivali. Na njeno pojavljivanje nismo uticali, ali je očigledno da nas zbog toga neće mimoići i da ćemo snositi njene posledice. Za što bezbolnije prevladavanje negativnih efekata krize, neophodni su jasni i precizni odgovori, oličeni u konkretnim merama za njeno suzbijanje. Ozbiljan odgovor može dati samo ozbiljna politička elita. Odgovorna. Kredibilna. Kompetentna. Hrabra. Poštena. Okrenuta građanima i njihovim problemima.

Sprska političke elita, preciznije, njen deo oličen u vladi Srbije od koje se odgovor očekuje, nema odgovor na krizu. Tačnije, ima mnoštvo odgovora, od kojih ni jedan ne nudi rešenje. Umesto obećane socijalne odgovornosti, vlada nudi socijalne prodavnice. Umesto podrške privredi koja je motor razvoja, vlada nudi solidarni porez koji je kamen oko vrata posrnuloj ekonomiji. Umesto radikalnog smanjivanja administracije, vlada predlaže kozmetičke izmene u vidu smanjenja broja ministarstava, pri čemu bi došlo do preraspodele postojećeg osoblja, te bismo umesto u proseku po deset, dobili po dvadeset državnih sekretara i pomoćnika po ministarstvima, uz zadržavanje sveg pratećeg osoblja.

Zašto srpska politička elita nema odgovor na krizu? Da bismo to saznali, moramo se zagledati u njeno lice. Ono nije lepo. Naprotiv. Ne uliva poverenje. Ni najlakovernijima. Kakva je naša politička elita? Neodgovorna. Nekredibilna. Nekompetenta. Plašljiva. Neiskrena. Otuđena. Samodovoljna. Pohlepna. Premalo za nadu, više nego dovoljno za katastrofu.

Srbija je, uz to, suočena sa vladom lišenom autoriteta. Vladom bez političke vizije. Vladom koja uporno gubi i ono malo preostalog dodira s realnošću. Na njenom čelu, kao i na čelu nekih od najvažnijih minstarstava, nalaze se ljudi bez ikakve političke težine. Na čelu nekih drugih su oni kojima se, osim političke težine, može bez ikakve zlonamernosti osporiti sve ostalo.

Ovakva Vlada, sa svim nabrojanim i mnogim nepomenutim performansama, morala bi što pre da ode sa političke pozornice. Silazak ove i ovakve vlade sa scene otvara brojna pitanja. Šta će se dogoditi kada ova vlada ode? Da li će naredna vlada okrenuti naš brod u dobrom smeru? Hoće li izbori rešiti naše probleme ili ćemo samo jedno dezorijentisano društvance lišeno ozbiljnih političkih ideja zameniti drugim, njemu sličnim?

Odgovori na ova pitanja nas, siguran sam, neće usrećiti. Razloge za to nije teško naći. Oni su sadržani u suštini političkog obrasca koji je u Srbiji dominantan i koji generiše ovakvu politički elitu. Uspostavljanju tog obrasca, u čijoj je osnovi nedostatak suštinske zainteresovanosti za opšte dobro i dominacija privatnog nad javnim interesom; u javnoj sferi svi smo dali određeni doprinos: građani, mediji, nevladine organizacije, političke partije, poslovni sektor, sindikati. Naravno, nije svačiji udeo podjednak, kao što ni šteta koju trpimo nije ravnomerno raspoređena.

Kako god bilo, globalna kriza i njeni efekti su tu, ali će, uz sva naša nesnalaženja, kroz relativno kratko vreme proći. A nama će i dalje ostati politička elita lišena svih karakteristika neophodnih za ozbiljno i odgovorno vođstvo. Zbog opasnosti koju nosi ono što je globalna kriza nehotice ogolila i dovela do očiglednosti, neophodno je da kao društvo odmah počnemo da definišemo nova pravila igre koja će generisati novu društvenu i političku elitu. Naravno, uz skore izbore kao logičan početak, koji će, ako ništa drugo, imati pedagošku funkciju i političkoj eliti preneti poruku da se obesmišljavanje političkog života i politički dilentantizam ne isplate.