Komentar dana | |||
Ima li ko jači?! |
sreda, 27. maj 2009. | |
Ovako: prvo ću da izvređam Borisa Tadića, predsednika Srbije; svašta ću da mu kažem; džaba mu to što je predsednik; do pre nekoliko dana ta njegova funkcija je i mogla da me uplaši, ali sada... Zna li on ko sam ja?! Odmah posle toga, okomiću se na Čedu Jovanovića. Predsednik parlametnarne stranke? Pa šta?! Ništa ga neće spasiti mojih oštrih reči (možda i fizičke sile, ako bude pružao otpor). Do pre nekoliko dana bih i zazirao od njegovih veza sa centrima moći, ali sada, danas, u ovom istorijskom trenutku, čik da vidim čime će da me zaustavi! Treće, obrušiću se na Koštunicu, Velju Ilića i Acu Vučića. Što da ne i Dragana Todorovića. Ni prema njima neću pokazati trunku milosti, čuće od mene sve što mi je na duši, a mnogo se toga tamo nakupilo za sve ove godine (ne znači to da mi je duša preterano velika, već da su oni mnogo brljali). Dalje, kad završim s preslišavanjem političara (od kojih mojoj pravdi neće pobeći ni Šutanovac, Đilas, Mihajlov, Batić, Korać), preći ću na druge javne ličnosti koje mi podižu pritisak: Jocu Amsterdama, Vujoševića, DŽajića, Cecu, Bjelogrlića, Srbljanovićku, Dragojevića, Đokovića – i Novaka i Srđana... Svako ko me je ikada iznervirao dobiće svoje! Mišković?! Ako budem imao vremena i za njega, bolje mu je da beži iz zemlje! Onaj Matić, što je sagradio „Ušće“, takođe. Ne verujete da ću da se obračunam sa svima njima?! Ljudi, ja sam novinar! Novinar u Srbiji! Najzaštićenija podvrsta homosapiensa u istoriji! Mene brane UNS i NUNS, a znate li vi koja je to sila! U njihovih sedam slova sabrano je više moći i uticaja nego u svim onim bajkovitim skraćenicama tipa CIA, KGB, MOSAD i sličnim. Da li se ikada neko od tih CIA i KGB-ova oglasio onako zastrašujuće poput UNS-a i NUNS-a pre neki dan? Normalno da nije, ne smeju. A ovi moji, videli ste i sami, rafalno udarili po progoniteljima nas, srpskih novinara. Jeste da međusobno nisu u dobrim odnosima, ali svejedno, kad oni nekom odrežu, makar i odvojenim snagama, tu više trava ne raste. Eno, kad je Ivan Andrić u Skupštini nazvao Tijanića ratnim zločincem, a ovaj se posle oglasio svojim otvorenim pismom Slavici Đukić-Dejanović (nisam ni nju zaboravio, nadrljaće makar zbog toga što moram ovoliko slova da kucam kad je pominjem), NUNS je odmah podržao direktora RTS-a. I to kako: pozvali su sve poslanike da se uzdrže od neproverenih tvrdnji, neprimerenih izjava i kleveta! Ljudi, znate li vi šta to znači?! Siguran sam da od tada poslanici pred svakim ko nosi novinarsku legitimaciju drhte kao Cvetković pred Bajdenom! U isto vreme, kad se saznalo da je Duško Vujošević posle finalne utakmice napao izveštača „Večernjih novosti“ Vladimira Preradovića, UNS je osudio ponašanje trenera Partizana i pozvao ga da se izvini novinaru. Vujošević, ako je pametan, ne da će da se izvini, nego će nadalje morati da se klanja Preradoviću i ostaloj „sedmoj sili“, kako bi izbegao nove osude novinarskih udruženja. Da li vam je sada jasno? Da li sad shvatate koliko je moja moć u ovom društvu? Da li mi sada verujete da je kucnuo novi čas? Da će od sad, nadalje i ubuduće, od mene i mojih kolega strepeti političari, kontroverzni biznismeni, glumci, pevači, sportisti... Ako i dalje ne verujete, pitajte NUNS i UNS. Sve će vam oni lepo objasniti. A možete i da sačekate neki novi POZIV NA UZDRŽANOST ili, ne daj Bože nikome, OSUDU. Sve mi se nešto čini da nećete morati još dugo da čekate, jer su njihovi autori saopštenja – vajat erpovi srpske demokratije – očigledno u životnoj formi. Saopštenje saopštenje stiže! U stvari, kad malo bolje razmislim, malo i mene plaši ta nova odlučnost NUNS-a i UNS-a. Jer, šta ako to spada u ono što se naziva „prekomernom silom“? Da li želim da se, samo zbog moje zaštite, sprovodi takva neprimerena tortura? Da jednog dana neko išara Beograd grafitima „Pravda za Andrića“ ili „Vujoševiću, istrpi, pa ih opet okrpi“? Iskreno, ne bih voleo da budem deo toga. Možda je ipak bolje da nastavim da štedim Tadića, Čedu i ostale koje sam već bio nanišanio. Lako ih je sada napadati, kad su preplašeni novinarskim udruženjima, a mene nikada nisu privlačili laki zahvati. Znam, zlobnici će pogrešno shvatiti moje ćutanje. Misliće da se položaj novinara u Srbiji nimalo nije popravio zbog NUNS-a i UNS-a. Ali, vi koji čitate sve ovo što mi novinari pišemo, vi koje NUNS i UNS brane svaki put kad brane i nas, vi koji sada znate koliko smo mi u medijima zaštićeni, vi shvatate, zar ne?! |