Има ли ко јачи?!

Овако: прво ћу да извређам Бориса Тадића, председника Србије; свашта ћу да му кажем; џаба му то што је председник; до пре неколико дана та његова функција је и могла да ме уплаши, али сада... Зна ли он ко сам ја?!

Одмах после тога, окомићу се на Чеду Јовановића. Председник парламетнарне странке? Па шта?! Ништа га неће спасити мојих оштрих речи (можда и физичке силе, ако буде пружао отпор). До пре неколико дана бих и зазирао од његових веза са центрима моћи, али сада, данас, у овом историјском тренутку, чик да видим чиме ће да ме заустави!

Треће, обрушићу се на Коштуницу, Вељу Илића и Ацу Вучића. Што да не и Драгана Тодоровића. Ни према њима нећу показати трунку милости, чуће од мене све што ми је на души, а много се тога тамо накупило за све ове године (не значи то да ми је душа претерано велика, већ да су они много брљали).

Даље, кад завршим с преслишавањем политичара (од којих мојој правди неће побећи ни Шутановац, Ђилас, Михајлов, Батић, Кораћ), прећи ћу на друге јавне личности које ми подижу притисак: Јоцу Амстердама, Вујошевића, Џајића, Цецу, Бјелогрлића, Србљановићку, Драгојевића, Ђоковића – и Новака и Срђана... Свако ко ме је икада изнервирао добиће своје!

Мишковић?! Ако будем имао времена и за њега, боље му је да бежи из земље! Онај Матић, што је саградио „Ушће“, такође.

Не верујете да ћу да се обрачунам са свима њима?! Људи, ја сам новинар! Новинар у Србији! Најзаштићенија подврста хомосапиенса у историји! Мене бране УНС и НУНС, а знате ли ви која је то сила! У њихових седам слова сабрано је више моћи и утицаја него у свим оним бајковитим скраћеницама типа ЦИА, КГБ, МОСАД и сличним.

Да ли се икада неко од тих ЦИА и КГБ-ова огласио онако застрашујуће попут УНС-а и НУНС-а пре неки дан? Нормално да није, не смеју. А ови моји, видели сте и сами, рафално ударили по прогонитељима нас, српских новинара. Јесте да међусобно нису у добрим односима, али свеједно, кад они неком одрежу, макар и одвојеним снагама, ту више трава не расте.

Ено, кад је Иван Андрић у Скупштини назвао Тијанића ратним злочинцем, а овај се после огласио својим отвореним писмом Славици Ђукић-Дејановић (нисам ни њу заборавио, надрљаће макар због тога што морам оволико слова да куцам кад је помињем), НУНС је одмах подржао директора РТС-а. И то како: позвали су све посланике да се уздрже од непроверених тврдњи, непримерених изјава и клевета! Људи, знате ли ви шта то значи?! Сигуран сам да од тада посланици пред сваким ко носи новинарску легитимацију дрхте као Цветковић пред Бајденом!

У исто време, кад се сазнало да је Душко Вујошевић после финалне утакмице напао извештача „Вечерњих новости“ Владимира Прерадовића, УНС је осудио понашање тренера Партизана и позвао га да се извини новинару. Вујошевић, ако је паметан, не да ће да се извини, него ће надаље морати да се клања Прерадовићу и осталој „седмој сили“, како би избегао нове осуде новинарских удружења.

Да ли вам је сада јасно? Да ли сад схватате колико је моја моћ у овом друштву? Да ли ми сада верујете да је куцнуо нови час? Да ће од сад, надаље и убудуће, од мене и мојих колега стрепети политичари, контроверзни бизнисмени, глумци, певачи, спортисти...

Ако и даље не верујете, питајте НУНС и УНС. Све ће вам они лепо објаснити. А можете и да сачекате неки нови ПОЗИВ НА УЗДРЖАНОСТ или, не дај Боже никоме, ОСУДУ. Све ми се нешто чини да нећете морати још дуго да чекате, јер су њихови аутори саопштења – вајат ерпови српске демократије – очигледно у животној форми. Саопштење саопштење стиже!

У ствари, кад мало боље размислим, мало и мене плаши та нова одлучност НУНС-а и УНС-а. Јер, шта ако то спада у оно што се назива „прекомерном силом“? Да ли желим да се, само због моје заштите, спроводи таква непримерена тортура? Да једног дана неко ишара Београд графитима „Правда за Андрића“ или „Вујошевићу, истрпи, па их опет окрпи“?

Искрено, не бих волео да будем део тога. Можда је ипак боље да наставим да штедим Тадића, Чеду и остале које сам већ био нанишанио. Лако их је сада нападати, кад су преплашени новинарским удружењима, а мене никада нису привлачили лаки захвати.

Знам, злобници ће погрешно схватити моје ћутање. Мислиће да се положај новинара у Србији нимало није поправио због НУНС-а и УНС-а. Али, ви који читате све ово што ми новинари пишемо, ви које НУНС и УНС бране сваки пут кад бране и нас, ви који сада знате колико смо ми у медијима заштићени, ви схватате, зар не?!