Hajka na normalnost

U jeku debate o održavanju gej parade srpska tzv. LGBT zajednica neočekivano je dobila jak argument o homofobiji, ugoženosti manjina i ostrašćenoj zaostalosti većinskog naroda države Srbije. Povod za hajku pojedinih medija bili su postovi profesorke engleskog jezika u novosadskoj Mašinskoj školi Jelene Popović-Ivanović, koja je na svom Fejsbuk profilu iznela niz vrlo oštrih stavova, između ostalog i o homoseksualcima, njihovim aktivistima i promoterima tzv. pozitivne diskiminacije.[1] Profesorkin razgovor na privatnom profilu obelodanilo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, kojima se, kako su naveli, „požalilo nekoliko roditelja učenika zabrinutih što im profesorka javno doji decu mržnjom“. Nakon njihove reakcije, o svemu je obaveštena i prosvetna inspekcija, koja je ostavila direktoru Mašinske škole da odluči da li će profesorka biti kažnjena.

Za razliku od mnogih koji bi se u ovom slučaju posuli pepelom, profesorka Popović-Ivanović se dopisu direktoru škole izvinila za psovke i uvrede, koje su kako je rekla, „iznete u revoltu“, ali se nije nije odrekla svog stava da su pripadnici gej populacije „bolesni“, dok je dodala i da joj se „gade nosioci antisrpske medijske propagande“. Njen ispad bio je povod za brojne osude i negativne komentare, ali i za još više pozitivnih, i trenutno su na Fejsbuku aktivne dve grupe – jedna brojnija, koja traži da se Jelena ne kazni, i druga koja traži njenu oštru kaznu.

Novosadska profesorka nije vodila računa na koji način će izneti svoje stavove, i tako su gej funckioneri dobili odličnu priliku da još jednom izvrše pritisak na institucije da nastave kažnjavanje svih koji iznesu optužbe i uvrede na račun te zajednice, ali i da pokrenu pitanje odgovornosti škole i nastavnika za tzv. govor mržnje. Svi zagovornici gej tolerancije bi sada svakako sa ushićenjen pozdravili njenu eventualnu suspenziju ili otkaz, što bi bio odličan primer i upozorenje ostalima. Jer, za mnoge NVO školstvo Srbije je, i pored svih reformi, još uvek jedan od bastiona konzervativizma. Nedavno istraživanje „Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji“, koje je sproveo Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, pokazalo je da učenici srednjih škola u većini od skoro dve trećine „ispoljavaju konzervativne, homofobične i šovinističke stavove, a Marija Radoman, autorka istraživanja, povodom toga zaključila je da se „mladi neće promeniti sami od sebe“.

Radoman je i kao licemerno ocenila „iščuđavanje“ nad slučajem profesorke Jelene, jer po njoj ona „nije usamljena, već takvih ima ih još, pošto profesori reprodukuju homofobične, šovinističke, nacionalističke stavove…“ S obzirom na to da, kako su sami priznali, većina učenika u Srbiji ima zatucane hofomobično-šovinističke stavove, možemo pretpostaviti koliko su Helsinški odbor i slične NVO nezadovoljni školskim programima i predavačima poput Jelene Popović, a možemo zamisliti i kako bi obrazovanje izgledalo kada bi bilo prepušteno njima. Iz škola bi tada verovatno izlazili klonovi Sonje Biserko, Dinka Gruhonjića i sličnih, što se, na sreću, još uvek ne dešava. Ipak, o kvalitetu i programu obrazovanja uvek treba diskutovati, ali ovaj slučaj je, pored stavova profesorke Jelene, pokazao i da je jedna mala i privilegovana grupa uzela sebi za pravo da zloupotrebljava privatnu prepisku na Fejsbuk profilu, radi vršenja pritiska na javnost i pokretanja medijske hajke.

Greška profesorke Jelene Popović se svakako sastoji u tome što je na Fejsbuk stranicu primila svoje pojedine učenike, a onog časa kada je to uradila je pomešala svoj lični i profesionalni status, i svoje učenike izložila komunikaciji koja se u školi inače ne bi tolerisala. Ipak, njeni stavovi, ma kakvi bili izneti su na privatnom profilu, a ne u učionici, gde bi njihovo kažnjavanje bilo legitimno. Stoga u slučaju da ona bude kažnjena, definitivno bi se, posle slučaja sa listom „Pres“ u društvo na mala vrata uveo strogi verbalni delikt, ovog puta ne protiv Tita i Partije, već protiv LGBT zajednice i njihovih funkcionera.

Profesorka Jelena Popović je takođe u pojedinim medijima optužena i za govor mržnje prema manjinama. Međutim, u aktuelnoj kampanji niko ne pominje da je ona u martu ove godine štrajkovala glađu zbog lošeg položaja u kom se nalaze samohrani roditelji, invalidi, i drugi koji pripadaju ugroženim kategorijama a zaposleni su u prosveti. Jelena je štrajkovala zbog pojedinih članova kolektivnog ugovora koji po njoj nisu dobri [2] i pokazala da je osoba koja je upravo zbog ugroženih manjina spremna da rizikuje i svoj položaj i svoje zdravlje – ono što većina onih koji je sada napadaju nikada ne bi uradila. To, naravno, niko ne pominje, jer ne odgovara izrađenom liku profesorke-monstruma, a da je štrajkovala za prava gej populacije, verovatno bi do sada dobila pregršt domaćih i stranih priznanja i nagrada.

Sa Jelenom Popović-Ivanović se možemo slagati ili ne, i možemo osuditi ili ne način na koji je ona iznela svoje stavove, ali ovde je jedno sigurno – novosadska profesorka se debelo zamerila gej lobiju, a posebno LGBT funcionerima, koji su od seksualnog opredeljenja već napravili veoma unosnu profesiju.