General između mita i Haga

Furiozan upad “marsovaca”, sa džipovima bez tablica i uniformama bez oznaka, pretresanje komšijskih stanova i automobila koji su se tu zatekli svakako ne služi na čast nikome, a najmanje srpskoj policiji. Ali ko još u ovoj zemlji u poslednjih nekoliko godina misli o časti?! Najmanje oni koji izdaju ovakve naloge, čija je jedina opsesija hapšenje Ratka Mladića, kao i hajka na sve one koji ne žele da vide legendarnog generala u onom svetlu u kom nam ga oni predstavljaju.

U čemu je generalov greh? Možda u tome što nije dopustio da se srpskom življu u Bosni dogodi masakr, onakav kakav je bio 1941, onakav kakav su imali vojnici JNA u Tuzli i Sarajevu? Ili da možda dopusti da se otvori “sabirni centar”, kao onaj u Jasenovcu, koji Hrvati danas nazivaju “luna-parkom”!

Ništa danas nije toliko mistično kao “slučaj Srebrenica”, koji u najmanju ruku treba dobro ispitati, pre nego što se vlada zaleti da donese bilo kakvu rezoluciju. Na to upozoravaju, sem stanovnika Republike Srpske, i intelektualci širom sveta.

Šta to sve vredi, kad se u kuću generala Mladića upada kao u fabriku narkotika, kada se od svih Srba traži da se posipaju pepelom i da prihvate krivicu za sve ružne događaje od Pontija Pilata do dana današnjeg. I moja dva papagaja (možda će sad tužilaštvo reći “odakle mu novac za papagaje”) ponavljaju da je Kosmet srpski, ali nisam zapazio da su srpske specijalne snage naročito zainteresovane da tamo zavedu red. Nisam primetio da su upali u kuću Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, da su ih zaintrigirali njihovi bankovni računi, kao i organizacija terorističke i narko-mreže na suverenoj srpskoj teritoriji. Od svega smo videli samo “popovski puč” i medijsku hajku na vladiku Artemija, koga čak nismo ni imali prilike da čujemo, valjda opet zbog nadaleko čuvenog anglosaksonskog prava.

No, vratimo se generalu. Ako je neko imao priliku da pročita knjigu Ljubodraga Stojadinovića Ratko Mladić – između mita i Haga, mogao je da zapazi ratne fotografije generala Mladića sa komandantima “mirovnih” misija. Sa koliko divljenja i strahopoštovanja tog čoveka gledaju komandanti Alijanse. Pitam se samo da li su gospodin tužilac, vojni ministar, predsednik Republike Srbije, a i ostali koji su konstantno u prilici da komuniciraju sa američkim i britanskim ambasadorom imali takvu čast da budu posmatrani takvim očima! Duboko sam ubeđen da nisu, a i zašto bi?!