Велкам ту Еуропеја – Позив на сафари

На јужној граници немачког царства, тамо где се Еуроривер (ова река се у време светосавских вандала звала Сава) улива у Денјуб (Дунав, за оне који још говоре варварским језиком), уздиже се прелеп мундијалистички град, познат и по томе што је некад био престоница хулиганских владара. Данас је тај град потпуно цивилизован, зове се Еуропеја, а име је добио по својим поносним грађанима, који су рекли одлучно НЕ сваком примитивизму својих предака и својој разбојничкој митологији, достојанствено се одрекли шизматичког назива Србиja, као и својих некадашњих територија, које су, као што већ знамо, њихови брутални владари, на најсвирепији начин, одузимали питомом албанском, турском и немачком живљу.

Да би опстали на тако малој, а богатој територији, власти Еуропеје решиле су на најбољи могући начин проблем наталитета. Донели су закон који омогућава искључиво бракове међу јединкама истог пола, а њихове девојке могу бити оплођене само од припадника Више расе, тј грађана САД, В. Британије и наравно Немачке. Таквим прагматичним гестом Еуропејци су још једном уверили западне пријатеље у своје добре намере, а то је уједно и најбољи начин да се искорени генски фактор вандализма. Такође, у циљу прочишћења тела и духа, Еуропејци су од западних пријатеља прихватили и предлог о ПНИ (препорученом начину исхране). Омиљена храна им је Сијукс брекфаст, патентирао ју је амерички институт за права и здравље Индијанаца, а прави се тако што две кашике зоби потопите у чашу топле воде и оставите док не набубри.

Широм Империје већ су познате туристичке атракције које пружа Еуропеја. Ту је Обелиск Стида и Срама, где Еуропејци окајавају грехе за све непочињене злочине својих предака, затим велелепни маузолеј Незнаном Гејлендеру на Авали. Некад се ту налазило тело незнаног јунака, али је на геј – самиту у Берлину референдумом изгласана резолуција да се ово тело измести, јер подсећа на геноцидну историју овог народа. Затим је резолуција послата властима Еуропеје у виду ултиматума, а исте су се прво нећкале, а затим, по већ устаљеном обичају, прихватиле ову добронамерну сугестију. Тело незнаног јунака је уз све почасти премештено на гробље паса луталица.

Оно чиме се данас Еуропејци посебно поносе је огроман сафари парк Сербвуд, који се налази на територији некадашњег Вудленда (варварски назив био је Шумадија). Јединствен је у свету, посебно по томе што представља величанствено ријалити остварење, јер у њему можете видети и ловити најређе примерке остатака животињског царства – Србе.

Ловостаја нема, тако да је ова несвакидашња забава за стране туристе омогућена током читаве године. На менију су све врсте Срба, а то су “геџе”, “арбајтери”, “сануовци” и “капиталци или патрихули” (хулигани који себе називају патриотама, а толико су примитивни да још пишу ћирилицом). Дозвољена је употреба свих врста оружја и оруђа, од лука и стреле до минобацача и хаубица, а оној богатијој клијентели која поседује летачку дозволу, на услузи су авиони и хеликоптери ратног ваздухопловства Еуропеје. Због безбедности туриста, направљен је и својеврсан ЦД, који садржи детаљна упутства о лову, хајкама и заседама. За његову израду најзаслужнији су експерти из В. Британије, САД и Немачке, који су богата ловна искуства својих феноменалних предака и савременика, из хајки на афричка племена, Абориџине, Индусе, Индијанце, Русе, Јевреје, Пољаке, Србе, Вијетнамце, Кореанце, Ирачане и Авганистанце, сажели, синтетисали и прилагодили овом сафарију. Посебна опрезност саветује се ловцима на Србе – капиталце, које је препоручљиво ловити само минобацачима и хаубицама, као и из ваздуха. Лов на капиталце много је скупљи од обичног, јер су укалкулисани и трошкови навигације коју туристи добијају преко Авакса, тако да у сваком моменту имају прецизан извештај о положају и кретању крда. Као и код сваког ријалити програма, у овај догађај могу се директно укључити гледаоци широм Империје, који уједно имају и право гласања преко својих мобилних телефона. Када је нека од ловљених животиња у сафарију само рањена, гледаоци одлучују да ли ће јој се подарити живот или не. То је још један доказ хуманости и борбе за људско-животињска права наше благородне Империје.

Како другачије тумачити овакав гест човекољубља и пружања права на живот, посебно неком ко то не заслужује, сем да је то израз најдубљег саосећања грађана Империје према рањеној животињи, која ће уколико преживи, можда пожелети да буде грађанин Еуропеје - јединствене иконе прагматизма, генијалности и државотворног прегалаштва у историји човечанства.