Država lopova

Srbija se guši u sistemskom kriminalu i bezakonju, i brojni su primeri domaćeg lopovluka, od sitnog varanja države do razularenog kriminala koji sistematski uništava društvo. Brojni su pojedinci koje ni jedna afera nije ugrozila, i koji umesto da se nađu iza rešetaka, mirno uživaju u svom stečenom bogatstvu i uticaju. Ponekad je kazna kriminalcima stizala iz njihovih sopstvenih redova, dok je u isto vreme država svoje institucije podredila njihovoj zaštiti i daljem uvećavanju sumnjivo stečenog kapitala.

Afere se ređaju jedna za drugom, a vlast prečesto državnu imovinu koristi kao plen idealan za isisavanje kapitala. Primer Naftne industrije Srbije odlično svedoči o sistemskom kriminalu, pošto je i poslednji revizorski izveštaj kompanije „Ernest i Jang“ potvrdio da je NIS u 2008. poslovao sa gubitkom od oko osam milijardi dinara. Međutim, bivše rukovodstvo NIS-a potpisalo je završni račun za 2008. po kome je NIS poslovao u plusu 2,3 milijarde dinara. Prikazivanje lažnih podataka je krivično delo, ali je Miloš Saramandić, koji je potpisao dokument, kasnije postavljen za direktora u „Panonskim elektranama“ u sastavu EPS-a, a nadležni su odmah stavili do znanja da im, po svemu sudeći, ne pada na pamet da pokrenu pitanje odgovornosti za ovaj skandal. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić hladno je saopštio da je za gubitak nadležno Ministarstvo finansija, dok ministar energetike Petar Škundrić još hladnije saopštava da Srbija nema apsolutno nikakve obaveze, kako je naveo, jer je država kupcu dala na uvid sve relevantne činjenice pa je je “Gaspromnjeft” kupio NIS u viđenom stanju. Prema tome, Rusima izgleda niko nije kriv što nisu gledali šta kupuju –  možda i jesu, i zato platili 400 miliona evra – a minus od osam milijardi dinara će najverovatnije ići na teret NIS-a, odnosno građana Srbije.

Reklo bi se da država ponekad deluje, bar u slučaju „saobraćajne mafije“, čiji su članovi pre nekoliko dana osuđeni za zloupotrebe u naplati putarine. Pripadnici ove grupe oštetili su državu za 6,5 miliona evra, zbog čega su osuđeni na ukupno 131 godinu i 10 meseci zatvora. Svima je naloženo i da solidarno vrate prisvojeni novac, ali mnogo značajnije od presude je obrazloženje predsednika Sudskog veća Vladimir Vučinića, koji je saopštio da je tokom procesa utvrđeno da su organizatori grupe bila i druga nepoznata lica, koja nisu obuhvaćena optužnicom i kojima je išlo 40 odsto novca. Sudija je istakao da je osuđena grupa morala imati i organizatore u Beogradu koji nisu otkriveni, a povodom toga treba napomenuti da su tokom procesa tri člana saobraćajne mafije izvršila samoubistvo, možda i zato što su previše znali.

Slučaj drumske mafije pokazuje trulež današnjeg sistema, ali da i od lošeg ima i gore, pokazuje nedavni epilog „afere citostatik“. Čitaoci se verovatno i ne sećaju da je reč o organizovanoj grupi, članova bivšeg JUL-a, koji su švercovali citostatike lošeg kvaliteta i prodavali ih po naduvanim cenama, koje su uvećane za tadašnjih 334.566 nemačkih maraka. Proces protiv ove grupe bio je jedan od prvih posle promena 2000. godine, a  prema prvoj presudi iz decembra 2005. šestoro od 12 optuženih osuđeno je na ukupno 22 godine zatvora, dok su ostali oslobođeni. Zbog ovoga je Vrhovni sud Srbije u oktobru 2008. ukinuo prvostepenu presudu i vratio predmet na novo suđenje. Međutim, na ponovnom procesu, koji je završen u protekli ponedeljak, svi akteri afere su odlukom Okružnog suda oslobođeni. U ovaj slučaj je bio uključen i bogati biznismen Radoslav Sekulić, koji je u avgustu 2008. bio izabran i za predsednika opštine Ivanjica, a za pamćenje je ostalo njegovo opravdanje za ovakvu „trgovinu“ lekovima za najteže bolesnike. Sekulić je, naime, tvrdio da su „frizirani“ računi za citostatike bili jedini način da povrati novac kojim je kupio video bim za potrebe Kongresa SPS-a.

Sva tri slučaja pokazuju kontinuitet kriminala u državi od 90-ih do danas. Često se govori da je Srbija ušla u 21. vek bez definisanih granica i bez državne i nacionalne strategije, ali to, čini se, nije ni potrebno. Nije više važno kakva će i kolika će biti Srbija dok u njoj može da se krade, a umesto građanske i nacionalne, za protekle dve decenije stvorena je država lopova.