Dobroćudni Bajden i milosrdna američka politika

„Amerika spremna da ubrza evropski put Srbije“, udarni je naslov u današnjem listu Danas. Ovakvi naslovi nalaze se i u većini drugih pisanih i štampanih medija u Srbiji. Nas, stanovnike Srbije, hvata slatka euforija. Još kad vidimo i naslove u Blicu i Večernjim novostima: „Kosovo nije prepreka za EU“ i „Srbiji vodeća uloga u regionu“, neka milina nas prožme i obuzme. A kad upalite televizijske ekrane – isto zadovoljstvo. I pomislimo: „Posle toliko godina ponižavanja, stavljanja u zapećak, sankcija, bombardovanja, otimanja teritorije, eto Srbije u prvom planu na Balkanu. I ko nas to podiže na pijedestal, ko nas uzdiže u najvažniju silu Balkana, niko drugi no najveća svetska sila, Amerika!“

A da li mi to dobijamo onako štedro, kavaljerski, bez ikakvih uslova? Ako je tačno ono što prenosi Danas, da su se predsednik Srbije Boris Tadić i potpredsednik Amerike DŽozef Bajden u jučerašnjem susretu, saglasili da je pitanje Kosova „jedino oko koga se ne mogu dogovoriti“, pomisli čovek – uslova nema. Konačno smo ravnopravni. Nema više uslovljavanja tipa: „vi morate ovo, da biste dobili ono“. Srbija i Amerika na ravnoj nozi. Ortaci, drugari.

Ali, da li je baš tako? Poslušajmo Bajdena na jučerašnjoj konferenciji za štampu: - Očekujemo da Srbija sarađuje sa EU i drugim ključnim međunarodnim akterima u potrazi za pragmatičnim rešenjem koje će unaprediti život svih ljudi na Kosovu. Da će pomoći u naporima SAD i EU da se u BiH izgradi demokratska multietnička država, kao i da Beograd ima pozitivne odnose sa svim susedima. Očekujemo da Beograd učini sve moguće napore da se pred Haškim sudom nađu svi optuženici. Ljudi koji doslovno shvataju politiku rekli bi na ovo: Bajden nije rekao: „morate“, nije rekao: „tražimo od Vas“, Bajden je izneo ono što Amerika želi, a ne zahteva; ono što je nama i njima u interesu.

Nije baš tako. Konferencija je za štampu je nešto drugo u odnosu na direktne razgovore. Ona je lepa šminka, na licu do juče svetskog grubijana, koji bi hteo da pored mišica, danas koristi malo i lepe reči.

I onda, kad vidimo druge primere: npr. Irana i Kube koji su i dalje pod američkim sankcijama iz različitih razloga i da oni nisu dobili bezuslovno skidanje sankcija od Amerike, kako i mi mnogo manji i strateški manje značajni možemo očekivati bezuslovan ulazak u EU?

I šta onda preostaje prosečnom Srbinu? Da Bajdenove reči „očekujemo“, razume u smislu „tražimo“. I da ne dozvoli ovim slatkim naslovima da ga ponesu, jer Srbija nije dobila ni svetskog saveznika, ni ortaka, ni partnera. Politika Amerike ostaje ista, samo se pristup menja. Imamo iste uslove: Hag, potpuna saradnja sa Euleksom na Kosmetu, podrška Dejtonskom sporazumu, tj. njegovoj reviziji na štetu Srba. Ali, nastup je onakav kakav treba vlasti uSrbiji. Politička infuzija – mešavina lepih obećanja, američkih očekivanja bez ijedne grube reči. Otuda i ove pohvale, ova ohrabrenja Srbiji.

Američka vlada je dobro pripremila ovu Bajdenovu posetu Srbiji. U uslovima rovite političke situacije u Srbiji gde se jedva namiče većina za donošenje mnogih zakona, gde su građani sve više nezadovoljni neispunjenim evroatlanskim obećanjima, a Srbi na Kosmetu sve više prihvataju institucije tzv. države Kosova, suočeni i sa carinom na administrativnoj granici sa Kosmetom, Bajden donosi optimizam. Jer, svesna je Amerika da bi svakim grubljim nastupom opozicija u Srbiji dobila poene, a srpska vlada bi bila uzdrmana. Amerika hoće ovom posetom da vidi je li srpska vlast spremna da Euleksu pruži potpunu podršku, da li je spremna da „pobunjenike“ iz severnih kosmetskih opština umiri i time omogući sprovođenje Ahtisarijevog plana u potpunosti. Jer to je osnovni uslov američke podrške Srbiji – prihvatanje države Kosovo na terenu, ne pravno, ne u međunarodnim institucijama. Potpredsednik Bajden širi svuda po Balkanu ideju nezavisnog Kosova. A srpska vlast njemu i Americi nije jasna. Zašto traži sprovođenje plana od šest tačaka u vezi sa Euleksom, kad je on napravljen samo da bi se umirila srpska javnost? Kako čas odbacuje tzv. kosovske institucije, a s druge strane daje za pravo Srbima sa Kosmeta da potpisuju ugovore sa KEK-om, tj. državom Kosovo?

Kako ne shvata gospodin Tadić i ostali da je Ahtisarijev plan, ono čime se Amerika i EU upravlja? To dokazuju i poslednje vesti koje kažu da je posle sastanka sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem, američki potpredsednik DŽozef Bajden izjavio da je „nezavisnost Kosova nepovratan proces i da je podela Kosova neprihvatljiva“.

Jednom rečju, Amerika hoće da dovrši posao na Kosmetu. Njoj odgovara marionetska tzv. država Kosmet, slabih institucija kojom bi se lako vladalo. A naša vlast se uvukla do guše u posao sa nepouzdanim zapadnim silama koje jedno pišu i govore, a drugo rade. Došlo je vreme da vlada prelomi, a to i Amerika želi – Kosmet ili EU. A to nije ono u šta su nas, na prethodnim izborima, uveravali današnji vlastodršci.