Da li su SAD u poslednji čas izbegle potpuni ekonomski krah?

Da se SAD suočavaju sa jednom od najozbiljnijih kriza u svojoj istoriji koja bi mogla da se odrazi na sve segmente njenog društva kao i na njene oružane snage što bi itekako imalo veoma bitne posledice po spoljnu politiku SAD potvrdio je i Timoti Gajtner, ministar finansija Sjedinjenih Država. On je u poprilično dramatičnom tonu upozorio da američkoj ekonomiji preti krah. ” Timoti Gajtner obratio se Kongresu SAD sa molbom da se uveća maksimalno ograničenje državnog duga. Inače, po njegovim rečima, SAD više neće moći da pozajmljuju novac i moraće da proglase bankrot”.[1]

Da ovo upozorenje ne bi zaista postalo i realnost potrudili su se demokrate i republikanci koji su maltene u poslednji čas 08. aprila, manje od jednog sata pre ponoći, postigli dogovor o smanjenju državnog budžeta za 39 milijardi dolara što će omogućiti nastavak finansiranja 800 000 državnih službenika savezne administracije od ukupno 1,9 miliona zaposlenih koji bi ostali bez posla što bi samim tim dovelo u pitanje i plate zaposlenih u američkom Ministarstvu odbrane.

“Agencija AP podseća i da je dogovor veoma bitan sa političkog aspekta, jer će se sledeće godine održati predsednički izbori a Obama je najavio da će se ponovo kandidovati.”[2] Međutim, iako je s političkog aspekta ovim dogovorom u Kongresu Obama možda postigao značajan politički uspeh i osigurao sebi lidersku poziciju na narednim predsedničkim izborima, sama činjenica da se Amerika po prvi put u novijoj istoriji suočila sa potencijalnim padom Vlade dovoljno govori u kakvoj se dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi nalaze SAD.

“Iako finansiranje vojske ni za koga nije bilo sporno, zatvaranje vlade pogodilo bi i Pentagon.”[3] Bela Kuća je stoga naložila svim sekretarijatima i svojim agencijama da naprave plan u slučaju eventualne obustave finansiranja.

Činjenica da bi “zatvaranje” vlade ozbiljno pogodilo i Pentagon upućuje na zaključak da će “kresanjem” budžeta, uprkos najavama koje stižu iz vrha američke administracije i oružanih snaga, nesumnjivo biti pogođena i armija SAD koja se s razlogom povukla iz učešća u vazdušnim intervencijama u Libiji. Ovo govori da će se SAD i dalje, uprkos postignutom dogovoru u Kongresu, suočavati sa finansijskom krizom koja će se svakim trenutkom sve više produbljivati kako SAD “ulaze u nove dugove kako bi gasile stare“ kako ističe direktor odeljenja za međunarodni biznis i finansijske tokove  BIN banke Juri Amvrosiev. Dakle, navedena kriza ozbiljno dovodi u pitanje intervencionističku politiku Sjedinjenih Država u svetu jer status armije direktno zavisi od ekonomske snage SAD koje se, kako vidimo, nalaze u ozbiljnoj finansijskoj i političkoj krizi a Libija je pokazala da NATO pakt ne može samostalno da uspešno vodi operacije vazdušnih udara, naročito bez krucijalne podrške Nemačke koja predstavlja najjaču armiju Severnoatlantske alijanse. Rusija i Kina su svakako svesne da je ovom činjenicom ozbiljno uzdrman status SAD kao globalne svetske sile što bi zemlje BRIC-a u finansijskom i političkom aspektu svakako mogle da iskoriste kako bi dodatno ojačale sopstvene pozicije.